Na Mučnju raste krompir od 1.820 grama!

„Gde to raste najveći krompir u Srbiji? Kuća nam je na 1.084 metra nadmorske visine a njive još stotinak metara više. Odavde do vrha Mučnja ima dva i po kilometra“, kaže Dobrivoje za Glas zapadne Srbije, a Milka ga dopunjava.

Vrh je na 1.532 metra. Stopu po stopu kroz ovo gorsko krompirište, i reč po reč, otvori se jedna poslovna priča, pred kojom čovek mora da skine kapu domaćinu, u gorskoj vrleti, na 22 kilometra od Ivanjice.

„Čim krompir sam izlazi iz kućišta, znaj da je rod dobar. Na tri hektara posejao sam više sorata, među njima kleopatru i belu rosu, i nismo još sve povadili. Ali, očekujem da je rod između pet i šest vagona po hektaru“, kaže Dobrivoje.

To je prinos koji bi mu u svakoj evropskoj državi doneo majstorsko pismo za trud. Kaže da ima ukupno šest hektara zemlje, svake godine uzima i nešto pod zakup, menja sorte, jutrom se budi zapitan šta se zbiva u krompirištu.

Ovde priroda možda nije uvek blagorodna po ljude, ali za krompir jeste, i to je deo tajne o ovim prinosima.

„U letnje doba jutarnje temperature znaju da padnu na sedam stepeni, iza podneva skoče na 35 stepeni, i to naš krompir čini posebno vrednim. Ali, uz sve to neophodni su dobra njiva, vrhunsko seme i veliki rad. Ovim poslom bavim se dve i po decenije i nikad mi ništa nije ostalo neprodato, bez obzira na to kakva je godina“, objasnio je Dobrivoje.

Ima stare kupce i ne misli o prodaji, to ide svojim tokom.

„Prebran, u džakovima od 30 kilograma, trenutno vozim u Beograd i Smederevo i plaćaju mi 40 dinara“, precizira ovaj ratar.

U dvorištu Krsmanovića natovaren kamion: „To je spremno za put“. Krsmanovići imaju dve ćerke koje u Katićima drže prodavnicu, pa je Dobrivoju i Milki bila potrebana pomoć da sakupe ovakav rod.

„Imamo naše radnike koji godinama dolaze. Četiri žene i dvojica mladića onomad su za jedan dan sakupili i napunili 430 džakova jutanih, sa po 50 kilograma. Za dva dana, to je pet vagona krompira“, računa Dobrivoje.

Tu ekipu Krsmanović ujutro dovozi iz Ivanjice, i uveče vraća tamo, ishrana se podrazumeva i međusobno poverenje pa nema potrebe da se proverava kako ko radi. Krompirska dnevnica je ovog izdašnog, upravo završenog leta, bila 2.500 dinara.

Ovogodišnju, prvu Krompirijadu osmislio i organizovao Slobodan Jakšić iz Čačka, inače dugogodišnji turistički radnik.

Došao je u Katiće zbog marketinga hotela „Matović logos“ koji vodi njegov prijatelj. Naravno, nije mogao da izbegne ni tradicionalnu ivanjičku biljku.

„Svi koji prodaju krompir na pijacama širom Srbije pričaju da je ivanjički, a ko zna odakle je. To mi je dalo početnu zamisao da se ovde na Mučnju, gde se mešaju gorski i morski vazduh, okupimo na dan-dva, i malo damo duši na volju, i predstavimo ovaj, pravi ivanjički proizvod“, priča Jakšić koji je i predsednik upravo osnovanog Udruženja građana „Krompirijada Katići“.

„Ovde rađa jedan od najkvalitetnijih krompira u Srbiji, a mi se trudimo da pomognemo proizvođače. Ove godine, podsticaj za poljoprivrednike iz opštinskog budžeta biće 20 miliona dinara, a Ministarstvo poljoprivrede nedavno je podelilo velike količine đubriva ljudima iz našeg kraja“, navodi Aleksandar Tripković, predsednik Skupštine opštine Ivanjica.

Pred Osnovnom školom „Mićo Matović“ u Katićima, osim proizvođača krompira, bilo je i predstavnika srpskih fabrika prženog krompira. Među njima Milinko Bogdanović, finansijski direktor Čačanskog „Čips veja“.

„Ovde se proizvodi semenski krompir koji delimo proizvođačima iz Zablaća i Vojvodine, daje odlične rezultate. Imamo dva kooperanta, 'Zlatar seme' i 'Golija seme' sorte sinora i taurus“, navodi Bogdanović koji je, budući da je i proizvođač krompira u Trbušanima kod Čačka, na Krompirijadi osvojio nagradu za najneobičniji krompir.

Deca su u velikoj školskoj sali odigrala naša najlepša kola, odevena u narodne nošnje, pa je selo sa 115 stanovnika Malu Gospojinu proslavilo kao retko kad.

U školskom dvorištu bilo je i gusala, jer ovde bez toga ne može da prođe nijedna priredba.