Otrovi u Prirodnjačkom muzeju

Upotreba i zlopupotreba otrova iz prirode odavno je ukorenjena u istoriji civilizacije. Mnogi zapisi još iz starog veka u svim tadašnjim kulturama (od mesopotamijske, preko egipatske, grčke i rimske, do kineske) svedoče o tome.

Savremeno doba, uz upotrebu hemije, farmacije i medicine, donelo je široku proizvodnju i upotrebu raznovrsnih sintetičkih otrova, koji se koriste u medicinske i farmaceutske svrhe.

Na izložbi će biti predstavljene otrovne vrste gljiva, biljaka i životinja (insekti, stonoge, paukovi, škorpije, vodozemci, gmizavaci, sisari).

Posetioci će videti retko izlagane i neobične eksponate, u vidu herbarskih, taksidermijskih i tečnih preparata i mulaža otrovnih biljaka, životinja i gljiva, a posebnu atrakciju izložbe predstavlja segment sa izloženim živim eksponatima egzotičnih škorpija i paukova.

Izložba objašnjava pojavu otrova u prirodi, njihov sastav i način delovanja, delovanje protivotrova, kao i fenomen ishrane pojedinih životinja drugim otrovnim organizmima.

Publici će biti pruženo neophodno znanje za zaštitu od otrova, prevenciju intoksikacije, kao i saveti kako se ponašati u slučaju kontakta sa otrovnim organizmima i šta preduzeti protiv otrova meduze, pauka, zmije, škorpije, raže, pa čak i komarca.

Otrovne biljke se otrovima brane od biljojeda, otrovne životinje ga koriste za odbranu od predatora ili za hvatanje plena, dok kod gljiva još nije jasna svrha otrovnosti.

Postoje životinje čiji je evolutivni razvoj doveo do sposobnosti da konzumiraju čak i vrste koje su otrovne, da neutrališu njihove toksine ili da su imune na otrov.

Neki od jednostavnijih organizama, kao što su na primer meduze, imaju veoma složene mehanizme za sintezu i ubrizgavanje otrova u plen.

Mnoge jestive biljke posle dugotrajne upotrebe ili u sirovom stanju mogu da izazovu fiziološke poremećaje (dugotrajna upotreba čaja ili kafe).

Gljive proizvode veliki broj metabolita, koji osim toksičnog, mogu da imaju i lekoviti efekat, naročito od značaja za čoveka, kao što je stvaranje antibiotika (penicilin, cefalosporin).

Alkaloidi u mnogim biljkama koriste se za lečenje nekih bolesti, ali u većim količinama mogu biti i toksični.

Otrov pčela može da bude otrov i lek, otrov paukova se u medicini ispituje kao lek protiv moždanog udara ili srčanih problema, a zmijski otrov u prerađenoj formi može da leči i dragocen je u proizvodnji lekova protiv tumora, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, pa i dijabetesa.

Izložba će biti otvorena do aprila naredne godine.