U Srbiji i na Balkanu će temperature najbrže rasti

Nestanak bukovih šuma, prepolovljeni poljoprivredni prinosi, češće epidemije tropskih bolesti... klimatski je scenario koji očekuje Srbiju do kraja 21. veka, predviđaju stručnjaci za meteorologiju, a iz resornog ministarstva najavljuju niz zakonskih i strateških dokumenata koji bi trebalo da ublaže efekte takvih projekcija.

Rukovodilac Grupe za ublažavanje klimatskih promena u Ministarstvu zaštite životne sredine Dragana Radulović ističe da više od pet milijardi evra iznosi šteta od posledica klimatskih promena u Srbiji od 2000. godine do danas i da je 70 odsto tog iznosa izazvano sušama.

Ona napominje da Ministarstvo priprema Strategiju niskougljeničnog razvoja koja će odrediti prioritetne mere za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i ponuditi mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

„Kao kandidat za članstvo u EU treba da uskladimo zakonodavstvo sa EU, tako da će Strategija biti izrađena po uzoru na dokumenta EU, a omogućiće i naučnoj zajednici, civilnom sektoru i privredi da učestvuju u njenom definisanju“, rekla je Radulovićeva i dodala da se takva dokumenta donose za period do 2050. godine.

U toku je, kaže, i izrada Zakona o klimatskim promenama čije se usvajanje očekuje do kraja godine, a kojim će se sve sektorske strategije i planovi uskladiti sa Strategijom niskougljeničnog razvoja.

Govoreći o prilagođavanju novim klimatskim uslovima, Radulović navodi da Izveštaj Republike Srbije, sačinjen prema Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama, sadrži preporučene mere za sektor poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, zdravlja...

U Izveštaju se navodi da će promena temperature i padavina uticati da do kraja 21. veka kulture kao što su ozima pšenica, kukuruz i soja sazrevaju od 20 do 30 dana ranije.

Procene su da bi kukuruz, na primer, mogao da sazreva čak dva meseca ranije što bi uticalo na kvalitet i kvantitet prinosa, ali i na planiranje proizvodnje i vreme obavljanja radova na polju.

Porast temperature do kraja veka posebno će otežati proizvodnju šećerne repe kojoj će, kako se prognozira, suše i nedostatak padavina smanjiti koren, a time i proizvodnju šećera po hektaru.

U sektoru energetike, koji emituje čak 80 odsto ukupne emisije gasova sa efetkom staklene bašte neophodno je, kaže Radulovićeva, povećati energetsku efikasnost i upotrebu obnovljivih izvora energije.

„Postoji problem sa implementacijom mera jer sektori još uvek ne prepoznaju klimatske promene ni kao problem niti kao šansu za razvoj“, zaključuje Radulovićeva.

Leta u Srbiji toplija za 1,5 stepeni

Vladimir Đurđević sa Instituta za meterologiju kaže da su leta u Srbiji toplija za 1,5 stepeni nego sredinom 20. veka, da je broj dana sa ekstremno kratkotrajnim padavinama ovog leta bio je skoro duplo veći nego prošlog, da atmosfera sadrži sedam odsto više vodene pare nego ranije.

Đurđević upozorava na predviđanja svetskih klimatologa da će usled povećanja globalne temperature Srbija i Balkan biti najpogođeniji klimatskim promenama na šta su, kaže, pre tridesetak godina ukazivale i prve studije koje su mediteransku oblast označile kao „vruću tačku“.

„Leto je na globalnom nivou toplije za jedan stepen, a u našem regionu u proseku za 1,2 stepena što znači da godišnja temperatura na Balkanu raste brže od globalnog proseka“, pojašnjava Đurđević.

On upozorava da će jake suše, poplave, vreli toplotni talasi i šumski požari biti učestaliji, to će uticati na manju proizvodnju u poljoprivredi, ali i na porast prenosilaca zaraznih bolesti, poput tigrastih komaraca koji šire groznicu Zapadnog Nila.

Đurđević smatra da će razvoj ovog klimatskog scenarija najviše zavisiti od sprovođenja Pariskog klimatskog sporazuma, globalnog dokumenta o borbi protiv klimatskih promena iz 2015. koji bi rast globalne temperature trebalo da zadrži na dva stepena.

Međutim, Đurđević navodi da se, čak i ako Sporazum uspe, očekuje rast temperature za jedan stepen što će uticati na promene klime u narednih 20 do 30 godina, a to znači da će ekstremni vremenski uslovi poput suše iz 2012. godine kada su prepolovljeni poljoprivredni prinosi, a ekonomija izgubila skoro dve milijarde dolara, biti sve češći.

Zbog jake suše te godine se, podseća Đurđević, u kukuruzu pojavio aflatoksin koji se kroz ishranu stoke preneo u mleko u koncentracijama znatno većim od dozvoljenih što je tada, kako kaže, izazvalo „manju političku krizu“.

Proizvodnja kukuruza može pasti i za 50 odsto

Tanjugov sagovornik upozorava na klimatske projekcije koje predviđaju da će proizvodnja kukuruza u drugoj polovini 21. veka u proseku biti manja za gotovo 50 odsto ukoliko se, kaže, na vreme ne razviju sistemi za navodnjavanje.

„To zahteva velika ulaganja u velike infrastrukturne sisteme za navodnjavanje koje treba praviti vodeći računa da će se režim kiša promeniti“, upozorava Đurđević.

Kako primećuje, klimatske promene u Srbiji još uvek nisu prepoznate kao prioritet, iako su urađene određene procene mera za sektore kao što su vodeni resursi, poljoprivreda, šumarstvo.

Zato, napominje on, u budućim infrastrukturnim projektima, kao što su putevi ili naselja, treba uzeti u obzir ne samo trenutne već i prognozirajuće klimatske uslove i navodi da se kanalizacioni odvodi i kanali moraju prilagođavati predviđanjima da će u narednih 30 godina za 10 odsto biti manje padavina tokom leta, što će uticati, kako kaže i na gradnju mini-hidroelektrana u Srbiji.

„Treba razmotriti da li je isplativo graditi ih na lokacijama koje trenutno imaju dobre hidrološke preduslove, jer je pitanje da li je to pravo mesto za narednih 50 godina“, ukazuje Đurđević.

On upozorava i na to da će zbog svih ovih promena u drugoj polovini 21. veka nestati blizu 90 odsto bukovih šuma.

„Ako se nastavi postojeći trend klimatskih promena, bukove šume će ubrzano nestajati. Zbog porasta globalne temperature biće ugroženi i eko-sistemi na visokim planinama koji zbog izmenjenih ekoloških uslova neće moći da migriraju ka većim visinama“, objašnjava Đurđević.

broj komentara 12 pošalji komentar
(nedelja, 26. avg 2018, 20:00) - ,," [neregistrovani]

Пошумљавање и Заштита Природе

Свест о Очувању Животне средине развијати од обданишта. Љубав према Природи ће сама доћи, кроз сва наша чула.
Сваки Држављанин да засади само једно дрво годишње, Обогатио би Нашу Србију и за само неколико година сва та стабла би темељно почела да уравнотежују и побољшавају и ваздух и временске прилике и остали биљни и животињски свет.
А благодатни утицај на људско здравље је, сада ваљда већ, свима јасан.
Значи, једно дрво, сваке године.

(nedelja, 26. avg 2018, 18:24) - veganski [neregistrovani]

svet će postati veganski

ako hoće nešto da urade da ublaže klimatske promene, treba da pokrenu nacionalnu kampanju u Srbiji o štetnosti konzumacije mesa po klimu. Gasovi staklene bašte, poput metana, koje emituju životinje na farmama jesu najveći uzročnik globalnog zagrevanja.

(nedelja, 26. avg 2018, 17:45) - anonymous [neregistrovani]

A sta kaze?

Sta na ovo sve kaze prof. dr. Milan T. Stevancevic?Saslusajte njegove intervjue na youtube .Ovo sve sto pricate nije tacno. Covek je strucnjak u oblasti meterologijei klimatske promene ne postoje. Postoje samo periodi kada je vise ili manje toplo. Da ne objasnjavam, pogkedajte pod naslovom srpski kalendar videos i bice vam jasno

(nedelja, 26. avg 2018, 16:28) - anonymous [neregistrovani]

razlicit ugao

Pusti tu pricu Dragana. To je manje vazno. Vazne stvari su sta radi Kija Kockar, pa onda zadruga 2 i slicno. Naravno da sam sarkastican i bolno NEMOCAN. Ovaj svet bi mogao da bude neuporedivo bolji da na vodecim mestima nisu mamlazi.

(nedelja, 26. avg 2018, 14:52) - anonymous [neregistrovani]

Re: dzabe govori

Stvari su mnogo složenije nego što većina neupucenih može onda zamisli. Pre svega zato što rešenja nema. S druge strane, EU i zapad se nezvanično nameću kao jedina opcija u novim uslovima zbog njihove dugogodišnje geoinzinjerske prakse širom sveta. Većina političara danas smatra da jedino pod dejstvom hemijskog "pokrivača" kao rezultata pomenutih geoinzinjerskih akcija Srbija može opstati. Istina je da u načelu svi imaju podjednake šanse da uopšte ne opstanu, s tim što nezvanične akcije hemikalijama i teškim metalima samo dodatno urusavaju biosferu i ljudsko zdravlje. Na žalost, ogroman novac je u igri, da ironija bude još crnja.

(nedelja, 26. avg 2018, 14:31) - MisterYes [neregistrovani]

Saditi sume

Potreban je svakako dugorocan plan sa najviseg nivoa. Trebalo bi sve zemlje Balkana da masovno sade sume. Sume privlace i prikupljaju vodu. Nedostatak vode ce u blizkoj buducnosti biti veliki problem za vecinu covjecanstva. Smanjiti broj ljudi, to sto je u Srbiji opada broj stanovnika je dobra stvar. Planeta je vec prenaseljena ljudima

(nedelja, 26. avg 2018, 14:15) - Nesa [neregistrovani]

Kronospan...

Firme poput Kronospana proterati iz zemlje... pogledajte sa autoputa samo koliko drveca svakodnevno prodje kroz masinu i samelje se u ivericu...

(nedelja, 26. avg 2018, 13:37) - anonymous [neregistrovani]

SRBIJA ŠUME

Niko odgovoran iz Srbija šuma nikad nije imao problema zbog kontrole ili nestanka suma! Krajnje je vreme da da isntitucija opravda ulogu i posveti se cuvanju i razvoju nasih šuma a da odgovorni za probleme snose posledice!

(nedelja, 26. avg 2018, 13:32) - anonymous [neregistrovani]

Nikakvi dokumenti nece pomoci!

Samo zasukati rukave i raditi na navodnjavanju!!! Pojedoste sve pare mlateci praznu slamu!!!

(nedelja, 26. avg 2018, 12:36) - anonymous [neregistrovani]

Bog

Samp Bog zna sta ce biti za sedam dana a nekmo li do kraja veka.Kome je palo na pamet da ce temperatura naj vise rasti bas u Srbiji.Pa naj verovatnije istim onima koji rade da to tako bude,kao i se ostalo sto se koristi protiv nas.Uostalom samo za Srbe i Srbiju vaze posebni zakoni i presedani. Tu se mi nalo pitamo mada ima stvari koje mozemo da uradimo ali ne smemo.