Kad direktor postane zanatlija

Kada smo 2016. godine posetili Nemanju – imao je stalno radno mesto u velikoj firmi i radionicu u kojoj je uživao u svom hobiju – da od starog motocikla napravi novi.

Dve godine kasnije – ekipu RTS-a je ponovo dočekao u svojom ateljeu. Ali sada je majstor koji je odlučio da da otkaz na direktorsko mesto i živi od svog zanata.

„Meni je ovo totalna sreća. Moja egzistencija u ovoj radionici i u celoj ovoj priči je da kažemo na zadovoljavajućem nivou. Naravno, može i bolje, mora mnogo više truda, mora mnogo više rada pogotovo u malo manje razvijenim zemljama kao što je Srbija, gde sve kasnije dolazi kao trend u Evropu ili Ameriku“, priča Nemanja Ugrešić, vlasnik radionice "Clutch and brake".

Mnogi su njegov otkaz smatrali hrabrim ali i ludim potezom, a on kaže da mu nije bilo teško da prelomi i hobi pretvori u posao. Veruje da će trend moto-kulture u Srbiji tek zaživeti.

„Ja radim od 18. godine, a sada imam 33. Za 15 godina sam krenuo od nekih najnižih pozicija i onda sam vremenom gradio, gradio, gradio i prosto pregoreo sam. Jednostavno nisam mogao više da izdržim da konstantno dolazim kući i da budem nesrećan i besan. Malo život tako namesti kockice i nije to samo do nas. Generalno, kod ljudi je taj strah od početka i kako ću ja. Kako? Iz početka“, kaže Nemanja.

Sa promenom posla nije proširio samo pogled na svet, već i svoj atelje. Za kratko vreme oživeo je i neke od najstarijih primeraka motocikala.

„Kad sam krenuo u ovo kao hobi, bez dobrog alata i svega toga što treba, jedno godinu i po dana mi je bilo potrebno za jedan motor. Onda kada sam oformio radionicu kakva treba da bude trebalo mi je osam meseci do godinu dana zavisi od motocikla do motocikla od projekta i projekta, sada se sve to svodi na otprilike tri meseca zajedno sa celom logistikom, rasklapanja, farbanja, zavarivanja, svega što uključuje preradu jednog motocikla“, navodi ovaj majstor iz okoline Barajeva.

Motocikle vozi od 17 godine i tada se zaljubio u njih. Svoje „ljute mašine“ upoznaje svakoga dana i nije mu teško da u radionici ostane i po dvadeset sati.

„Eletkrika na motociklu, jer to je prosto za mene nepoznanica, sada nije toliko i kada imam nedoumicu zovem prijatelja koji to jako dobro poznaje i od njega učim. To su sve motocikli od pre 30 godina i ta neka tehnička rešenja od pre 30 godina i danas nisu ni izbliza identična. To mi je onako malo mogu da kažem da u tome 'kaskam', ali ide to u dobrom smeru“, optimističan je Nemanja.

U njegov atelje stižu motori iz različitih smerova. I to ne samo iz Srbije već iz celog sveta. To mu je jasna potvrda da nije promašio skretanje kada je odlučio da bude sam svoj gazda.