Sećanja na Dan mladosti – nosila štafetu iako nije bila član Saveza komunista

Kao uspeh iz mladosti mnogi i danas navode kako su još u ono vreme nosili Titovu štafetu. I Tatjana je među više od deset miliona omladinaca koji su je nosili za četiri decenije. Na maj 1983. godine uvek je podseti jedan isečak iz novina.

„Tada se napravio i problem jer ja kao predsednik omladine nisam bila član Saveza komunista i tada je otac mog druga rekao da ja napišem molbu da me prime brzopotezno u članstvo Saveza komunista. Ja to nisam htela, ali uglavnom ipak sam nosila štafetu “, seća se Tatjana Petrović i dodaje kako je to za nju danas samo jedna lepa uspomena.

Četiri godine kasnije štafetu je na Voždovcu nosio i istoričar Dejan Ristić. Kaže da ga danas vežu posebne uspomene, jer te 1987. nisu ni pretpostavljali da je to poslednji put da se nosi štafeta pod parolom „I posle Tita Tito“.

„Mi nismo imali svest o tome šta podrazumeva nošenje štafete mladosti, i sa druge strane nije bilo ni lako nositi je, jer je to bio vrlo neobičan predmet. Umetnički predmet koji je trebalo nositi i trčati istovremeno, tako da je postojala opasnost i da se sapletete i da padnete i da neko naleti na vas i onda su nas obaveštavali da se u kolima iza nas koja prate štafetu nalaze još tri identične. Tako da u slučaju da se nešto desi, nikakav problem nije oni će je odmah doneti i zameniti identičnom“, prepričava svoje utiske istoričar Dejan Ristić.

Danas se sve ove štafete mogu pronaći u Muzeju Jugoslavije. Ne zna se njihov tačan broj. Ali se procenjuje da se u muzejskom depou nalazi više od 22.000 štafeta, dok je Kući cveća izloženo oko 400 najzanimljivijih.

Ritual nošenja štafete osmišljen je 1945. godine, a ideja je potekla od kragujevačke omladine. Sve do 1957. zvala se Titova štafeta, a od te godine počinje da se slavi Dan mladosti, a štafeta se zove Štafeta mladosti.

I od tada se pravi jedinstvena štafeta koja je nošena po unapred utvrđenim maršutama kroz sve jugoslovenske republike.

„Ta prva koja je krenula 1957. krenula je iz Kumrovca što nije ni čudno jer je to rodno mesto Josipa Broza. Tako da je prošla kroz svaku republiku i došla u Beograd. Zanimljivo je da su i vesti pratile štafetu, mogli ste čuti gde se ona nalazi“, kaže kustos Muzeja Jugoslavije Sara Sopić.

Istoričar Dejan Ristić podseća da štafeta mladosti ima i svoje korene u sličnim manifestacijama u doba Kraljevine Jugoslavije koje su se održavale u čast rođendana kralja Petra II – veliki sletovi, omladinci su se okupljali...

Maršal sa dva rođendana

Štafete su najčešće pravljene od drveta ili metala sa nezaobilaznom petokrakom na vrhu i porukom. Doživotni predsednik poklon je primao 25. maja na dan kada se verovalo da mu je rođendan.

„On je rođen 7. maja 1892. godine u Kumrovcu, ali je vrlo često u periodu između dva svetska rata u periodu dok je KPJ bila u ilegali i bila zvanično zabranjena koristio lažna dokumenta jugoslovenska i strana. Najčešće je u tim dokumentima kao datum rođenja bio ispisan 25. maj i onda po incerciji je to i zvanično preuzeto u njegovoj biografiji nakon Drugog svetskog rata“, ističe Ristić.

Kustos Muzeja Jugoslavije kaže da su naročito zanimljive poruke koje su Josipu Brozu ostavljane u štafeti.

„Nekada su formi pesmica, nekada su u formi zvaničnog obraćanja. Uglavnom su to kao čestitke za rođendan“, kaže Sopićeva.

Na pitanje koja je najinteresantnija želja upućena maršalu, Sopićeva odgovara da je najzanimljivije to koliko godina mu žele da živi i da se najčešće pominje 120 godina.

Ipak, poslednju štafetu maršal je primio za 87. rođendan, a poslednji slet organizovan je pre tačno tri decenije. Uprkos tome, svakog 25. maja u Muzej pristižu nove štafete. Kustosi kažu da kolekciju uglavnom obogaćuju nekadašnji Titovi omladinci i to ne samo štafetama već i svojim uspomenama na proslave Dana mladosti.