Rajkova pećina – čisto blago prirode

Nešto slično ovome teško je naći. Kroz 100 metara debelu krečnjačku ploču hiljadama godina voda je dubila sebi put, ponirala, izvirala, vijugala... stvarala je tako lepotu kanjona, povezanih pećina i jama, i jedinstvenih ukrasa taloženih vremenom koje je teško i zamisliti.

Kakvo se blago prirode ovde krije, prvi je naslutio a ko drugi nego Jovan Cvijić, pre više od sto godina. Njegova istraživanja stigla su do brane koju su izgradili Francuzi gazdujući tada rudnikom u Majdanpeku.

Prirodu je čovek pobedio tek 1974, kada su se naporima stručnjaka pridružili i brojni meštani kako bi skrivenu lepotu svog kraja izneli svetu na videlo.

I pre i posle toga, zlatna groznica stavljala je živote na kocku, lomila pećinske ukrase, ali blago onog čije ime pećina nosi – hajduka Rajka – i dalje postoji samo u legendi.

Najveće blago sada su turisti. Industrija posustala. Preduzeća se pogasila, pa se u turistički dinar gleda sa nadom. 

"Rajkovu pećinu godišnje poseti za nas mali broj turista. To je nekih šest ili sedam hiljada, ali smo se marketinški probudili u poslednje vreme. Tako da ove godine planiramo bar deset hiljada turista. Očekujemo da broj turista raste bar za dvadeset odsto", kaže Goran Radaković, direktor Turističke organizacije Majdanpek. 

Ne žurite s povratkom kući. Priroda će vas ponovo ostaviti bez daha ako se odvezete do još dva njena čuda: Valja Prerasta i Belog izvorca. Kameni most, kaskadni vodopadi – kamera i reč mogu samo delom da ih dočaraju. Po mir, mirise rastinja i huk vode dolazi se lično i taj utisak nikad se ne zaboravlja. Naravno da to nije sve.

Najbolje od prirode vešte domaćice staviće pred vas i u vidu prženog vlaškog sira, kačamaka i mesa iz salamure.

„Mi im kažemo da je hrana najbolja i najukusnija u našem kraju. Takođe, da je kultura specifična u našem kraju jer se ovde nalazi jedna etnička grupa – Vlasi. A ono što ljude takođe privlači je i priča o vlaškoj magiji o natprirodnim bićima koja čuvaju ovaj kraj. I eto, mi sve to pričamo kako bi se boravak upotpunio i dobio neku svoju posebnu čar“, napominje turistički vodič Mirjana Tufonić Pavlović.

A kako su u vreme Miloša Obrenovića u Majdanpek dolazili na rad Nemci, Česi i Slovaci i kako se i danas sve vere mole u istoj crkvi onda napravljenoj... O tome neki drugi put.