Kako je Lešnica postala Jadranska?

Anegdota koja se u Jadranskoj Lešnici prepričava decenijama priča je o učiteljici iz Požege koja je u tom selu sedamdesetih godina dobila posao na konkursu. Mislići da putuje na Jadran, Svetlana se pohvalila svojoj rodbini, ne sluteći da je put vodi u mesto koje je 500 kilometara udaljeno od mora.

„Ona je u prvi mah bila zaista ubeđena da će napokon videti more i da će raditi kao nastavnik na moru, misleći da je Jadranska Lešnica na moru. Međutim, kroz razgovor sa svojim dedom ona saznaje da se to mesto uopšte ne nalazi u Crnoj Gori“, ističe Jelena Arnautović, ćerka Svetlane Pajić.

Godinama kasnije, ista dilema. Zašto Jadranska, a ne Jadarska? Da li je greška u gramatici, ili u govoru tamošnjeg stanovništva?

„Sa stanovišta gramatike nema dileme, situacija je potpuno jasna. U vezi sa odrednicom Jadranska Lešnica motivna reč ima veze sa žiteljima te oblasti Jadra, dakle tu žive Jadrani i Lešnica je Jadranska“, navodi Nevena Mitrović, profesorka srpskog jezika.

Jadranska Lešnica je i naziv na ulasku u selo. Meštani kažu, ne bi im smetalo da žive uz obalu mora. Ipak, tu gde jesu, daleko od Jadrana, nemaju dilemu.

„Naše selo se zove Jadranska Lešnica, a ne kako mnogi misle da se zove Jadarska Lešnica. Mnogo priča ima, jedna od priča koju ja znam, a najverovatnije je istina, da nedaleko od našeg sela protiče jedna reka Jadar, gde su bili naseljeni Jadrani“, navodi meštanin Dragan Todorović.

Jadranska Lešnica nije selo poznato po turizmu, već po poljoprivredi, neženjama, ali i po velikom broju srećnih brakova koji su sklopljeni sa ženama iz daleke Rusije i Afrike. Teca i Marica su deca iz jednog takvog braka.