Pešački viseći most u Sočiju od kojeg zastaje dah

Svim ljubiteljima visina i dobrog pogleda zastaje dah na uskom rešetkastom mostu nad provalijom u skaj parku (AJ Hackett), koji je deo nacionalnog parka Soči na Zapadnom Kavkazu.

Neverovatan prizor prelepe ruske prirode u velikom Akhštirskom kanjonu, na putu za olimpijski skijaški centar Krasnaja poljana, privlači bandži skakače iz gotovo celog sveta.

Na mostu se mogu videti različite reakcije ljudi prilikom prelaska na drugu stranu, od ushićenja, do straha i borbe sa samim sobom. Jedna Ruskinja je zastajkivala na svakih metar ili dva, sakupljala snagu da nastavi dalje i vikala „užas, užas“, ali nije odustala.

Ipak, većina njih uživa u panoramskom pogledu koji se seže veoma daleko ka Kavkazu i Crnom moru.

Ekipa Tanjuga je zabeležila i prvi bandži skok hrabre mlade Indijke, sa platforme na visini od 207 metara slobodnog pada.

Nakon duže pripreme na nebu nad kanjonom, oklevanja i podrške prisutnih, raširila je ruke i izvela svoj prvi bandži skok u „ambis“ od kojeg može da se zavrti u glavi, što je propraćeno aplauzom.

Neposredno nakon skoka, kada je izvučena na most, rekla je Tanjugu da je bila veoma uzbuđena, da je srce htelo da joj iskoči iz grudi, ali da joj je već posle 10 sekudi bilo mnogo lakše i da je dobro.

„Bilo je strašno, a posebno kada gledaš dole, ali je to bilo i veoma uzbudljivo i neverovatno“, ispričala je 23-godišnja Indijka, koja je na most došla u pratnji dečka.

Instruktori na „skaj bridžu“ kažu da je do sada najstariji bandži skakač bio muškarac od pune 94 godine.

Ljubitelji adrenalina se ne libe da puste i krik, a na raspolaganju su im i zip-lajn ili spuštanje niz žicu nad kanjonom sa još veće visine, kao i ljuljaška Soči-sving.

Skaj park je osnovao rodonačelnik bandži džampinga Ej-Džej Haket sa Novog Zelanda. Ulaznica košta 1.250 rubalja.

Most je po mnogo čemu jedinstven, pošto je u njega ugrađeno čak 740 tona metala, 2.000 kubnih metara betona i  kilometar i po titanijumskih ankera.

Soči je napoznatije rusko crnomorsko letovalište, grad u kojem živi oko pola miliona stanovnika, u kojem su održane Zimske olimpijske igre 2014. godine.

Taj grad, koji je u poslednje vreme doživeo veliki infrastrukturni razvoj, bio je omiljen kod ruskih vladara, a među njima i Josifa Staljina koji je dosta novca u njega uložio.

Takođe, u Sočiju se nalazi i rezidencija predsednika Rusije Vladimira Putina „Bočarov ručej“.

Jedan od simbola Sočija je i olimpijski stadion „Fišt“ u obliku Faberžeovog jajeta, koji će tokom predstojećeg Mundijala moći da primi oko 47.000 ljudi.

Reč je o arhitektonski veoma jedinstvenom stadionu čija je spoljna opna prozirna i kristalna i tokom dana se stapa sa pejzažem.

Pokretni deo krova stadiona se otvara u pravcu severa, čime je gledaocima omogućen pogled ka planinskim vrhovima i obalama Crnog mora. Kada je krov otvoren stadion podseća na otvorenu školju, a kada je zatvoren liči na Faberžeovo jaje.

Soči je jedinstven i po dvorani za zimske sportove „Boljšoj“, kao i olimpijskom centru za karling „Ledena kocka“, kao i više zimskih dvoraca.

Turistički vodič Maksim Kharitonenkov smatra da je Soči turistički najzanimljiviji grad u Rusiji, pošto je, kaže, posle Meksika (200 km), drugi grad po dužini na svetu sa 147 kilometara duž obale Crnog mora.

Kharitonenkov je objasnio da se taj grad već smatra i drugom ruskom prestonicom i da je, pre svega, poznat po kao banjski centar, sa čak 66 bolnica.

Istakao je i da su Turci dali naziv Crnom moru, jer je kompas pokazivao sever na crnom polju, kao i da je Soči od 15. veka bio pod turskom vlašću do rusko-turskih ratova 1828-1829. godine.

Soči je danas mondensko letovalište koje svakog leta poseti oko pet miliona turista, dodao je Kaharitonenkov. Inače, u Sočiju i okolini živi stotinak različitih nacionalnosti.