Visinski radnici, spoj hrabrosti, opreznosti i adrenalina

Prvi započinju sezonu sunčanja, ali ne na moru, već na vrhu solitera, dimnjaka ili silosa. Ne postoji mesto do koga ne mogu da dopru i da ga srede. Oni su visinski radnici.

Iako ih često mešaju sa alpinistima Srđan Dražević, koji se ovim poslom bavi već deset godina objašnjava razliku.

Dražević kaže da se razlikuju po tome što visinski radnici rade u urabnim sredinama i da je u pitanju posao od koga žive, a alpinisti traže prirodne i veštačke stene i koristi se malo drugačija oprema.

„Oni koriste alpinističke pojaseve, mi koristimo radne pojaseve, ali sličnost je velika. Za slobodno penjanje oni kao spravu za osiguranje koriste gri-gri, aj-di, mi to koristimo kao našu glavnu spravu za spuštanje", objašnjava Srđan.

I kod jednih i kod drugih radi adrenalin. Nepredviđene situacije dodatno ga podižu. Kao u slučaju kada se jedan od radnika zapetljao, a drugi mu pritiče u pomoć.

„Doneo sam novu spravu, tamo gde je bilo rezervno uže tu je zakačio novu spravu, stavio je penjalicu ili tzv. malpu, uzeo sam njegov teret na sebe, rasteretio sam ga i onda je uspeo da se popne - da rastereti glavnu spravu i sišao dole", ispričao je Srđan.

Ovo je lakša situacija. Ima i mnogo krtičnijih.

Prema njegovim rečima, najkritičnije situacije su kada uže prelazi preko nekih oštrih limova, mermera.

„Mermer je recimo dosta kritičan, on može da iseče i protektor koji se nalazi na užetu. Mi koristimo čelične i žičane protektore za takvu vrstu poslova", rekao je Srđan.

Da bi radili ovaj posao osim hrabrosti i opreznosti, radnici moraju da prođu obuku. U zavisnosti od spretnosti obuka traje od sedam dana do tri meseca.

Srđan objašnjava da se obuka za radove na visini se sastoji od učenja čvorologije.

„Potrebno je od šest do deset čvorova po jednom osposobljenom radniku da poznaje iz razloga što će mu se desiti da za razne situacije mora da zna kako će sa kojim čvorovima pristupiti, gde će se vezati jer nisu svi sistemi isti", kaže Srđan. 

Situacija nije kritična samo za radnike, već i za stanare zgrada na kojima rade. Česti su slučajevi da radnike pomešaju sa lopovima. Na sreću, do sada im nisu sekli kanape, ali je bilo negodovanja.

„Kad je hladnije vreme mi koristimo fantomke, zato što je stvarno hladno i ulazi vazduh, ne možeš ni da radiš i onda kad nas vide ne obrate pažnju da imamo prsluke, da smo u radnim odelima, prljavi, onda kad krene panika, oni zovu komšiju", ispričao je Dražević.

Kao volonter izviđačkog odreda spasilaca „major Dragutin Gavrilović" Srđan brine i o bezbednosti dece. U osnovnim školama obučava đake kako da postupaju u kriznim situacijama.

Kaže da uče decu kako da postupe u slučaju požara, vanrednih situacija, da ne paniče, kako da se ponašaju pri izlasku iz škole da ne dođe do povreda, jer kad zvoni za odmor deca istrčavaju.

Hrabrost se isplati jer od ovog posla može dobro da se živi, kažu visinski radnici. Naročito na proleće i leto, kada je posla i najviše.