Dragan vodi Šargu i Cvetonju tamo gde traktori ne stižu

U njive u koje traktori ne mogu i na mesta gde moderne tehnologije ničemu ne služe, rabadžija Dragan vodi Šargu i Cvetonju, volove od po osamsto kilograma.

„Nas trojica se slažemo super, slušaju me dobro, u šumi mi slušaju komandu. Ja udarim u ćuflin, kad trupac zakačim oni krenu gde treba da vučem, oni dođu na mesto, otkačim, ponovo krećemo i tako nam je ceo dan u šumi“, priča Dragan Vučetić i dodaje da mu je tako celo leto, jer kad završi setvu, sledi posao u šumi.

Nema tog komada zemlje u malozvorničkim brdima koje njih trojica plugovima nisu prevrnuli, niti drveta iz šume kojeg nisu izvukli. Dragan, kaže, i da je volovima lakše u šumi, nego na njivi. Njemu je, kaže, svejedno, jer taj posao radi od malena.

„Majka mi kaže 'Idi sine u školu' i ja sam išao. Posle sam napusto i zavoleo sam taj posao jer kao dete sam išao sa čičom, sa ćalom, i tako, ja sam naučio i posle sam ja nasledio. Bolje mi je, reko', sa volovima raditi nego ići u školu“, navodi Dragan.

U radovima, Draganu pomaže i supruga. Ne žali se, kaže, ni na umor, ni na godine, jer ko je naučio da bude vredan, ništa mu ne pada teško.

„Ja se borim lepo uz njega i idem sa njim u par da radim, da li je to u njivu ili u šumu. Dok sam mlađa bila ja sam toliko sa njim radila i trupce i sve, sve živo“, objašnjava Živana Vučetić.

Za četredeset godina koliko se bave tim poslom, Vučetićima je ovo deveti par volova. Kada, Šargu i Cvetonju izda snaga, i njih dvoje će, kažu, u penziju. Imaju tri unuka da ih naslede, ali su im savetovali ne bolji, nego lakši život.