Dama među ivanjičkim bokserima

Na prvi pogled ni malo se ne razlikuje od svojih vršnjakinja. Učenica je ivanjičke Gimnazije, a slobodno vreme provodi sa prijateljima. Ipak, ima dana kada na ruke navuče bokserske rukavice i odmerava snagu sa klupskim drugovima.

„Svideo mi se sport, gledala sam baš boks, volim borilačke sportove i želela sam da vidim kakav je osećaj biti u ringu“, priča Anđela Kostić i dodaje da se u ringu oseća izvanredno.

„Malo je bilo neobično jer sam bila jedina devojčica, pa mi je bilo malo teže da se naviknem, ali u suštini sve je bilo super“, objašnjava Anđela.

U, prema oceni mnogih, jednom od najnapornijih sportova Anđela se odlično snašla. Njen talenat primetili su i treneri, iskusni bokseri, a potrvrdila ga je uspesima na domaćim prvenstvima.

„Dovoljno je pet minuta da vidite koordinaciju pokreta, smisao za muziku, smisao za koordinaciju pokreta i sve vam je jasno da li dete ima talenta za sport ili nema“, kaže Dragan Mijailović, trener i međunarodni sudija.

Kroz školu boksa u Ivanjici prošlo je mnogo dečaka i devojčica, ali je samo Anđela na zvaničnim mečevima ušla u takmičarski ring. U klubu kažu da je važno da se deca oprobaju i u tom specifičnom sportu.

„Osim toga što iziskuje izuzetne fizičke sposobnosti, zahteva i izuzetne mentalne sposobnosti, ali baš je to i draž, odnosno i dobit koju ti takmičari dobiju zahvaljujući bavljenju boksom“, ocenio je profesor fizičke kulture Vladimir Bošković.

Mlada bokserka Anđela smatra da nema razlike između devojaka i momaka u ovom sportu: „Volim boks i imam velike namere da nastavim da treniram“.

Za takmičenja mlada Ivanjičanka se dugo i naporno priprema. Trenira boks već tri godine i vidi sebe u reprezentaciji.