Imamo i domaća prepeličja jaja

Vladimir Petrović gajenjem prepelica počeo je da se bavi pre tri godine. Kupio je samo 20 nosilja, a danas na svom imanju ima oko 600 prepelica. Potrebna je, nabraja, dobro izolovana prostorija, kavezi, inkubator, kvalitetno matično jato i, naravno, puno rada.

„U suštini, prepelice nisu zahtevne uopšte, to su divlje životinje, tako da nema neke velike obaveze oko njih. Ujutru i popodne im dajemo hranu, napravili smo te niple za navodnjavanje, tako da one same koriste vodu i stalno je imaju. Uveče se pokupe jaja i to spakujemo u kutijice, tako da to nije neki posao“, objašnjava ovaj vlasnik farme prepelica.

Prepeličja jaja prodaju na pijaci, kupci često dođu i na farmu, a jaja po porudžbini šalju i brzom poštom u gradove širom Srbije.

„Sad zimi mnogo bolje idu prepeličja jaja, jer malo opadne imunitet, a ona su jako dobra. A leti manje, jer je toplo, godišnji su odmori, narod više jede povrće, voće i zato slabije idu“, rekla je Gordana Petrović.

Na farmi radi cela porodica. Šestogodišnjoj Dunji porodični biznis je posebno zanimljiv: „Ustajem ujutru pa pomažem deki da skupljamo jaja, a ponekad idem sa bakom na pijacu da prodajemo jaja“.

Jaja od prepelice izuzetno su zdrava i lekovita. Najviše se koriste za lečenje povišenog pritiska, šećerne bolesti, astme, bolesti jajnika, a naročito malignih oboljenja.

„One se hrane organskim materijama i to u direktnoj meri utiče na kvalitet sastava prepeličjeg jaja. Iako onako mala, zadovoljavaju čak pet puta više nego guščja, kokošija ili pačija jaja, zato što u sebi imaju oko pet puta više koncentrovano i vitamina i minerala, proteina i odličan aminokiselinski sastav“, istakla je nutricionistkinja Ana Todorović.

Prve godine prepelica snese u proseku oko 300 jaja, posle čega njena nosivost opada. Tada se može koristiti prepeličije meso ili đubrivo koje je izuzetnog kvaliteta i koristi se i u hortikulturi.