Gardijan: Religija u Evropi „pri kraju snaga“

„Religija je pri kraju snaga. Uz časne izuzetke, sve više mladih ne identifikuje se sa religijom“, kaže Stiven Bulivant, profesor teologije i sociologije religije na londonskom katoličkom univerzitetu Sent Meris koji je u saradnji sa pariskim Katoličkim institutom (ICP) izvršio istraživanje i objavio njegove rezultate u izveštaju „Mladi Evrope i religija“.

Bulivant smatra da će to u budućnosti verovatno biti i izraženije.

Istraživanje sprovedeno na mladima od 16 do 29 godina u 21 evropskoj zemlji pokazalo je da je najnereligioznija zemlja Češka, u kojoj 91 odsto ispitanika tog uzrasta nema nikakvu versku pripadnost.

Isto je odgovorilo između 70 i 80 odsto mladih u Estoniji, Švedskoj i Holandiji.

Više od 50 odsto mladih bez verske pripadnosti je u Velikoj Britaniji, Mađarskoj, Belgiji, Francuskoj, Finskoj, Danskoj, Norveškoj i Španiji.

Sa druge strane, najreligioznija zemlja je Poljska, gde je mladih koji nisu religiozni samo 17 odsto, a odmah iza nje je Litvanija sa njih 25 odsto.

Izveštaj Bulivanta temelji se na podacima iz evropskog socijalnog istraživanja (EŠ) koje je sprovedeno od 2014. do 2016. godine.

„Hrišćanstvo kao zadato, kao norma, stvar je prošlosti i to verovatno zauvek. Ili barem za narednih sto godina“, tvrdi Bulivant.

Najreligioznije Poljska i Litvanija, najnereligioznije Češka i Estonija 

Profesor, ipak, ističe velike razlike među državama.

„Zemlje koje su jedna do druge, sličnog kulturnog nasleđa i istorije, imaju jako različite verske profile“, rekao je.

Dve najreligioznije, Poljska i Litvanija, i dve najnereligioznije, Češka i Estonija, su postkomunističke zemlje.

Trend sve manjeg povezivanja sa verom potvrđen je i kada su mlade pitali o praktikovanju vere.

Samo u Poljskoj, Portugalu i Irskoj, više od 10 odsto njih je odgovorilo da idu na crkvenu službu najmanje jednom nedeljno.

U Češkoj ih je 70 odsto odgovorilo da nikada ne ide u crkvu, a u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Belgiji, Španiji i Holandiji između 55 i 60 odsto.

Bulivant je istakao da je zanimljivo da su šest najhrišćanskijih zemalja iz istraživanja, one sa istorijski katoličkom većinom (Poljska, Litvanija, Austrija, Slovenija, Irska, Portugal), a ne protestantskom ili pravoslavnom.

A pored toga, među onima koji se izjašnjavaju kao katolici razlike su velike.

Više od 80 odsto mladih Poljaka izjasnilo se kao katolik, a više od pola njih redovno ide na službu.

U Litvaniji je, pak, 70 odsto katolika, a službu posećuje samo pet odsto njih, prenosi Gardijan.

Prema Bulivantu, mnogi mladi Evropljani su bili kršteni i posle više nisu zakucali na crkvena vrata.

„Kulturološki verski identitet sve manje se prenosi sa roditelja na decu. Kao da se odmah sa njih ispere. Za 20 ili 30 godina, crkvene zajednice će biti manje, ali će im vernici zato biti mnogo posvećeniji i odaniji", zaključio je.