Moderna džamija u centru Teherana razgnevila konzervativce

Moderna građevina, koja se prostire na površini od 25.000 kvadratnih metara, nalazi se na važnoj raskrsnici u centru grada, u popularnoj trgovačkoj zoni kod gradskog pozorišta i Teheranskog univerziteta, u kojoj se inače održavaju kulturne i umetničke manifestacije.

Posle 10 godina gradnje, džamija vredna 16 miliona dolara napokon je završena, a očekuje se da će biti otvorena za javnost u narednim mesecima.

Arhitekte koje stoje iza novoizgrađene džamije Vali-e-Asr su se, umesto tradicionalnih okruglih kupola i izdignutih minareta, opredelile za moderan talasasti dizajn sa sivim kamenom i betonom, tvrdeći da je to savršena dopuna okolne arhitekture i da podseća na jednostavnost ranog islama.

Nova građevina je, međutim, razgnevila konzervativce, koji je vide kao deo „sekularnog juriša“ na Islamsku Republiku, a vlasti optužuju za „izdaju“ jer su dozvolile njenu gradnju.

Reza Danešmir, jedan od arhitekata, kaže da se mesecima borio pre nego što je konačno ubedio vlasti da se tradicionalna džamija ne bi uklopila u okruženje, a slučaj je čak izneo pred parlamentarni odbor.

Gradski zvaničnici su prvobitno negodovali, rekavši da tada planirana građevina ne liči na džamiju i nema uobičajeni oblik džamije, te da ne može da se gradi, ali je Danešmir na kraju ipak uspeo da ih ubedi da dozvole gradnju.

„Želeli smo da to bude avangardni projekat, a ne konzervativni i zaostali“, objašnjava arhitekta.

Danešmir i njegova dizajnerka Ketrin Spiridonof ističu da džamije imaju mnogo oblika i veličina, i da je prva džamija, sagrađena u vreme proroka Muhameda, bila jednostavna građevina bez kupola i minareta.

Student Nima Borzui (18) priznaje da prvobitno nije ni znao da je novoizgrađena moderna zgrada zapravo džamija, ali kaže da odobrava tu ideju.

„Duhovni aspekt džamije je važniji od njene arhitekture. Nije važno ako ne sledi stereotip arhitekture džamija koje imaju kupole ili minarete. To je svakako mesto za molitve“, rekao je iranski student.

Nova džamija je, ispostavilo se, postala najnovije poprište u dugogodišnjem kulturnom ratu između konzervativaca i iranske umetničke zajednice koja se nadala većoj otvorenosti otkako je Hasan Rohani, relativno umerenih shavatanja, izabran za predsednika Irana 2013. godine, zaključuje američka agencija.