Bankarska mučenica

Mirjana Mitrović je u rano jutro podložila kazan, da prepeče rakiju. Od malih nogu interesovala se za proces proizvodnje tog žestokog pića, po kojem su nadaleko poznati užički krajevi.

„To je nešto što smo nasledili, što sam zatekla od oca, od dede, dobro, pradedu nisam zatekla, ali nešto gde si se rodio međ šljivama i međ livadama. Nasledio si ono što si u stvari zatekao, u tome si nastavio i da radiš", priča Mirjana Mitrović, proizvođač rakije iz Rude Bukve.

Kada su njeni roditelji ostali bez posla u gradu, jedino rešenje im je bilo selo. Četiri hektara stare sorte šljive trnovače, među kojima su pojedina stabla stoletna, samo su deo prihoda.

Decu su naučili da se na imanju nijedan posao ne deli na muški ili ženski. I Mirjana je glavna za pečenje rakije.

„Mogu vam reći, interesuje oboje, ali izgleda Mira da mi više zainteresovana nego Milomir. Radi i on sve, ali nije baš nešto bogzna zainteresovan“, objašnjava Milorad Mitrović, takođe proizvođač rakije iz Rude Bukve.

Mirjana radi u banci, bavi se sportom, ali stiže da uradi i sve poslove na selu. Namerava da žensku notu doda i u proizvodnju drugih voćnih rakija, možda i uz pomoć svog momka za kojeg kaže da još nije ispekao zanat: „Ne zna još. I on je sportista, pa videćemo. Možda ga i naučim.“

Nijedna Mirjanina koleginica ne pravi rakiju, ali ona smatra da su žene u tom poslu umešnije od jačeg pola jer znaju kako da od tog žestokog pića ne boli glava.

Ova ženska rakija nije namenjena za opijanje, već za uživanje, kaže ova mlada bankarska službenica, koja se bavi pečenjem rakije.