Savet za dugovečnost najstarijeg Zlatiborca: Umerenost u svemu

Najstariji Zlatiborac, Panto Vranešević iz Šainovaca, nedavno je proslavio stoti rođendan. Životni vek starina je proveo na selu, sve donedavno radeći seoske poslove, uz uvek isti recept za dugovečnost – umerenosti u svemu.

Prvi vek je pregazio, gotovo pretrčao, radeći poslove na seoskom imanju. Sada ga, kaže, oči i noge pomalo izdaju, ali se na zdravlje ne žali.

„Ne pijem lekove nikakve, ništa. Pritisak djetinji, tako mi je rekô doktor u Čajetini, kad sam išô, onako bez veze, da se kontrolišem“, priča Panto Vranešević.

Odrastao je u porodičnoj zadruzi sa šesnaestoro čeljadi. U početku čobanin i dobar kosač, s vremenom je u vojsci postao gardista, a po povratku kući nastavio je tamo gde je stao.

„Ceo poljoprivredni i seljački život, sve sam radio. Kosio sam, orô, kopô, sijô, sređivô to što rodi“, objašnjava deka Panto.

Nasledivši porodično imanje, preuzeo je brigu o domaćinstvu i uvek iznova učeći, bio je katrandžija, aščija, pintor, kiridžija i gotovo sedam i po decenija dobar suprug i otac troje dece.

Sada ima petoro unuka i devet praunuka i uvek isti recept za dugovečnost: „Radim danas, doveče se spustim da odmorim žice... Sve u normali. Ja se nikad nisam napio, ja se nikad nisam prehranio, stalno sam onako prirodno što mi je pasovalo.“

Pantov sin Milomir kaže da je njegov otac večito skromno živeo: „On je bio zadovoljan, pa kol'ko je imô da je. Dobrog je zdravlja, pamet ga dobro služi, do jesenas, do pre možda godinu dana je radio u polju, čuvô ovce, sve.“

Iako se sada kreće uz dva štapa, nada se da će uskoro oženiti praunuka i postati čukundeda: „I da bog da igram na svadbi, da povedem kolo. Povedem kol'ko i kako mogu da igram.“

U iščekivanju svadbe i danas u 101. jedina žal za prohujalim vremenima je što, kaže, nije od koristi i, kao nekad, sve pomalo i umereno radi.

broj komentara 4 pošalji komentar
(četvrtak, 04. jan 2018, 08:12)
Петар Јараковић [neregistrovani]

jarakovicpetar@yahoo.com

На много година деда Панто! Да да Бог да ти се оствари жеља и да коло буде велико као твој Златибор. Да ти се рађају потомци и буду добри, живи и здрави као што си и ти. А ова ти је задња реченица посебан наук. Ту је сажета сва доброта, лепота и љубав здравог српске средине и њених људи.

(četvrtak, 04. jan 2018, 04:45)
Dragan [neregistrovani]

bravo

Bravo deda, ziv i zdrav bio!

(sreda, 03. jan 2018, 21:19)
DDanonymous [neregistrovani]

Covjek je kao masina

Kao prvo,vazan je kvalitet masine,ili genetika covjeka,drugo,covjek kao i masina treba da rade svaki dan ali umjereno,bez forsiranja.Ako covjek i masina ne rade duzi period lako zardjaju.I covjek i masina,nakon rada, moraju odmoriti i povremeno remont napraviti.
Dakle,kao sto deda rece,sve umjereno,redovno raditi,sto manje piti alkohola i pusiti,biti zadovoljan onim osnovnim i sto manje se nervirati.Od nervoze i neurednog zivota dolaze sve bolesti.Za dugovjecan zivot je takodje vazan skladan porodicni zivot.
Dedi Panti zelim da jos dugo bude zdrav i srecan.

(sreda, 03. jan 2018, 20:40)
anonymous [neregistrovani]

Starac

Zato sto je radio tako i sto je jeo genetski nemodifikovanu hranu i udisao cist zlatiborski vazduh,,,,nema tu nikakve filozofije.