Urošu nije problem da slika po vodi!

Urošu za sliku nije potrebno platno. Sve što poželi može da naslika na vodi. I to specifičnom tehnikom, koju je naučio pre pet godina.

„Ebru je monotipna tehnika, što znači da je svaki rad original. U nekom smislu je i grafika, tako da je u tome specifičnost. Nema ponavljanja, ali je ipak grafika“, objašnjava tehniku kojom slika umetnik Uroš Šanjević.

Za ebru tehniku nije potrebno mnogo materijala, ali su potrebne detaljne pripreme.

„Inače, u vodi je kartaginijan ili guma arabika koja zgušnjava i stabilizuje vodu. U boji, tj. prirodnim pigmentima koji se više puta filtriraju i dovode do neke mikrogranulacije, u njoj se nalazi kravlja žuč. I to joj olakšava da pluta na površini vode“, otkriva Uroš tajnu slikanja na vodi.

Uroš koristi i poseban papir, koji mora sadržati više pamuka i duža vlakna da se ne bi raspao u vodi.

„Prenosi se slika na papir, tako što se spušta papir na površinu vode i ti mikronski nanosi prelaze direktno na papir. U smislu slikanja slika se u površinama a ne u linijama. Tako da je interesantno da se sve suprotno radi od onoga što biste očekivali. Više je nivo opuštanja nego kontrole“, ukazuje ovaj slikar.

Papir u vodi stoji najviše pet sekundi. To je dovoljno da se boje preslikaju na hartiju.

„Kroz to sam naučio da što je čovek manje u kontroli, da to više postigne sa ovom tehnikom tako da otprilike učiš da pustiš, ne učiš da slikaš nego učiš da puštaš, a slikanje je neki lični proces. Tako da negde i medijumski pristup, što smo manje svesni to su bolji rezultati“, navodi Uroš.

Slikanje na vodi i pogled na Bosfor 

Nije tačno utvrđeno gde je nastala ova tehnika - da li u Japanu, Siriji ili Turskoj. Uroš ju je, kaže, slučajno otkrio na Jutjubu i odmah rešio da je usavrši.

„Recimo u tih nedelju dana sam ja odlučio da odem u Tursku. Nekako se sve poklopilo, jeftine su bile karte i aranžmani. Žena koja radi u fabrici za boje i slikarske materijale, iz Beograda, ona mi je napravila kontakt sa ebru majstorom ispod Aja Sofije negde i treći sprat, gledamo na Bosfor i učimo to tri dana od ujutru do uveče“, seća se kako je naučio ovu tehniku.

Strast mu je otkrivanje zaboravljenih umetničkih tehnika, a voda i papir su samo neki od njih.

„Negde sam se zaljubio u Holandiji dok sam studirao, u staklo. Tako da sam radio vruće staklo, obrada stakla, duvano staklo, iz toga sam završio i master u Koreji posle toga. A samo staklo dok je vruće slično se ponaša kao ebru“, navodi Šanjević.

Gde god je bio, ponešto od umetnosti doneo je u Srbiju, a šta je on najznačnije naučio?

„Pa. to da mogu da se menjam stalno i da je to u stvari i poenta mog rada, nekako kroz faze se ne plašim da se promenim totalno i neprepoznatljivo u odnosu na fazu koju sam prvobitno imao u svom umetničkom radu. A to je neki nomadski život i nomadski pristup slikarstvu“, kaže Uroš.

Baš zato se uskoro seli u Vankuver, gde će nastaviti svoj rad. Za oproštaj od beogradske publike pripremao je performans. Dok visi sa plafona, objašnjava nam da je upravo to pravi način da publici predstavi svoje radove.