Otkud klupa u Rimskom bunaru?

Više od četiri sata trajale su pripreme. Pre nego što je zaronila u Rimski bunar, dvostrukim spiralnim stepenicama od 35 metara, tročlana ekipa spuštala je desetine kilograma tešku opremu. Sve do otvora sa kojeg se nekada uzimala voda.

Lars Hopmans iz Speleološkog odseka Beograda kaže da su za silazak pripremili merdevine i svu opremu koja je potrebna: „Dobro smo se pripremili. Nosili smo opremu 10 spratova gore dole, bilo je dobro za kondiciju“.

Odmah pošto su zaronili, čim se mulj koji su podigli slegao, blago Rimskog bunara bilo je vidljivo.

„To izgleda kao da ronite u trezoru Baje Patka. Jer novčića ima na sve strane, u svim pukotinama, horizontalnim, vertikalnim, svugde su nekakvi novčići“, objašnjava Uroš Akšamović iz Speleološkog odseka Beograda.

Kao suvenir sa dna Rimskog bunara Uroš je poneo poneki jen, dolar, marku i dinar. U bunar, čija je gradnja počela pre tačno tri veka, ulazio je i pre 20 godina. Ipak, ovog puta bilo je drugačije.

„Moram da kažem da sam se razočarao jer od tad je ovaj bunar bio otvoren pet-šest godina. Ima gomila đubreta, nažalost. Voda je za toliko sada plića. Ima tu kanti iz parka, reflektora, betonskih blokova, šuta“, priča Akšamović.

U bunaru je već decenijama i jedna klupa. Kažu, postavljena kao da čeka nekog da se na njoj malo odmori.

Uprkos metru i po nagomilanog smeća, voda dospela iz okolne stenske mase je bistra, poput planinske. Zato je ekipa Speleološkog odseka Beograda predložila upravi Beogradske tvrđave da ponovo zaroni, očisti bunar i postavi osvetljenje, kako bi i oni koji nisu njihove sreće, mogli da zavire do dna u čuveni, 51 metar duboki, Rimski bunar.