Kad Afrikanka postane Šumadinka

U kući Mladenovića važe stari šumadijski običaji. Bez kafe i rakije gosti se ne dočekuju. Od ovog proleća njih poslužuje i snaja iz Kameruna, koja je umešna i u kuhinji.

„Da, znam da spremim i dobar gulaš. To sam već spremala mom mužu, a posle smo degustirali zajedno“, prepričava Milen Mladenović.

Milen još uvek nije postala prava Šumadinka. Sarmu i pečenje retko jede, a dok pevuši afričke pesme najčešće zgotovi jela iz zavičaja.

Njen muž Ivica Mladenović objašnjava da se nekako snalaze i kombinuju šumadijsko-afrički način života.

„Meni je lako. Ja sam svoj na svome, ali njoj nije, treba se prilagoditi. A najveći je problem društvo. Dosta ljudi ne govori jezike koje ona poznaje, a to su francuski i engleski“, kaže Ivica.

U početku je nisu razumeli čak ni ukućani.

„Pa eto kako, objasnimo se. Malo ona, malo ja. Objasnimo se rukamo i eto, pa ne može drugačije“, priča svekrva Svetlana i dodaje da je komšijama u početku bilo čudno kada su čuli da snaha stiže iz Kameruna, ali da je njima svejedno, jer ljude ne dele po boji kože. 

Svekar Dragoslav Mladenović kaže da sve razumeju i da se trude da Milen u njihovoj kući bude srećna.

U najvećem kamerunskom gradu Duali, gde su se i upoznali, Milen je završavala studije menadžmenta, a Ivica radio kao šef voznog parka.

Možda posao nije našla, ali muža jeste!

„Sreli smo se u špicu, u gužvi. Devojka je prišla mom autu, jer je u tom trenutku tražila posao. Pošto sam ja tamo radio za jednu jako poznatu veliku kompaniju, ona je prepoznala auto kompanije i jednostavno prišla sa svojom biografijom koju je nosila, pitala me da joj pomognem i pružila svoja dokumenta kroz prozor. Tako je to krenulo“, seća se Ivica.

Toga dana posao nije pronašla, ali zato jeste muža.

„Moji roditelji su reagovali pozitivno podjednako kao i moji prijatelji. Porodica ima šestoro dece, a ja sam najmlađa. Jedan brat je već oženjen, a dve sestre su udate. Roditelji su isto to očekivali i od mene. Kada sam sa Ivicom došla kod njih da im ga predstavim kao svog budućeg muža, otac je bio veoma zadovoljan“, ističe Milen.

Posle 10 meseci veze odlučili su da se iz Duale presele u Dubonu. Odluku nije donela lako, jer je o Srbiji znala samo ono što je učila na časovima istorije.

Srbi i narod Batanga slični

„Ali sam se raspitala o svemu. Moji roditelji su bili jedino malo zabrinuti zbog bezbednosti. Slika Evrope u Africi je potpuno drugačija. Znali smo gde se Srbija nalazi, koji je glavni grad, kao i kakva je njena istorija, ali i generalno i da je način života ovde pozitivan uprkos ratovima i patnji“, kaže ova Afrikanka i Šumadinka.

Milen pripada narodu Batanga sa kojim, kaže, Srbi imaju mnogo sličnosti, od kojih ističe privrženost porodici.

„Ono što najviše cenim u Srbiji je baš ta bezbednost i zajedništvo koje je među ljudima. A veoma cenim i slavu kao porodični događaj i mesto okupljanja. To mi je ovde veoma interesantno“, odgovara Milen na pitanje šta joj se u Srbiji najviše dopada.

Na seoski način života već se privikla, ali ponekad joj nedostaje porodica iz Kameruna. Od obaveza nema vremena za nostalgiju. Vremena tek neće biti posle Nove godine, jer tada stiže i najlepša obaveza – beba Đorđe.