„Vog“ o Hramu Svetog Save – istočnoevropska Sagrada Família

Na prilazu Beogradu, Hram Svetog Save izbija sa vrha vračarskog brda kao dragulj grada. Njegova grandiozno bela mermerna i granitna fasada natkrovljena bakarnom kupolom sadrži tajnu – unutrašnjost drugog po veličini pravoslavnog hrama na svetu uglavnom je nedovršena. Slično kao i svetski poznata Sagrada familija u Barseloni, beogradski Hram Svetog Save večiti je „rad u toku“, koji se nalazi u raznim fazama gradnje više od stotinu godina, piše časopis „Vog“.

Plan za Hram predstavljen je 1893. godine, na mestu gde su spaljene mošti prvog srpskog arhiepiskopa. Rođen u kraljevskoj porodici krajem 12. veka, Rastko Nemanjić se odrekao krune još u mladosti zarad duhovnog života.

Pobegao je noću na Svetu Goru, gde je postao monah, dobio ime Sava i posvetio svoj život razvoju srpske crkve.

Postao je prvi srpski arhiepiskop, pa je zato logično da se Hram Svetog Save, nakon što su Turci, tokom srpskog ustanka 1594. godine, spalili njegove ostatke na beogradskom Vračaru, podigne na mestu gde je ostao njegov pepeo.

Gradnja Hrama počela je 1935. godine, 50 godina posle početka gradnje Sagrada familije (Sagrada Família), oko 2.000 kilometara zapadno od Beograda, a koja je bila znatno usporena zbog Španskog građanskog rata.

Kao i u Španiji, politika i rat usporiće gradnju Hrama. Drugi svetski rat doneo je bombardovanje Beograda, što nemačko što savezničko, a radovi su posle toga zamrli. Tokom rata, unutrašnjost su Nemci koristili u početku kao parking, a kasnije kao skladište.

Srbija je posle rata postala deo SFRJ, pa je i o mestu na Vračaru predviđenom za Hram odlučivala nova vlast.

„Posle rata, komunističke vlasti nisu želele da vrate plac srpskoj crkvi 40 godina. Iskorenjivali su pravoslavnu crkvu. Ipak, posle 40 godina, naš patrijarh je dobio dozvolu da nastavi gradnju. Morao je da pita 88 puta“, kaže Mladen, radnik u Hramu.

Radovi su konačno nastavljeni 1986. godine, posle pauze od 35 godina. Entuzijazam je bio na izuzetno visokom nivou. Zidovi su vrlo brzo dostigli planiranu visinu, a 4.000 tona teška kupola podignuta je na vrh sa unutrašnje strane u poduhvatu koji je trajao 40 dana.

Raspad Jugoslavije i ponovni prestanak radova 

SFRJ se raspala, 1991. godine gradnja je ponovo stala i narednih deset godina nije nastavljena.

„Mišljenje našeg patrijarha Pavla bilo je da je mnogo važnije pomoći ljudima. Imali smo mnogo izbeglica i mnogo ljudi kojima je trebalo pomoći. Zato je odlučio da se ponovo stane sa gradnjom, pa su radovi nastavljeni tek 2000. godine", objašnjava Mladen.

Danas se, u Beogradu, i dalje mogu videti ostaci ratnih devedesetih: na mnogim zgradama ostale su posledice NATO bombardovanja 1999. godine. Međutim, Hram Svetog Save, pošteđen većih oštećenja, bliže je završetku radova nego ikada ranije.

Od 2000. godine gradnja je nastavljena zahvaljujući donacijama konzorcijuma najvećih srpskih firmi, ali i manjom novčanom pomoći običnih ljudi.

Uprkos tome što je spoljašnjost građevine završena 2004. godine, ako zakoračite jedan korak u Hram otkrićete koliko još posla ostaje da se uradi. Unutrašnjost i dalje liči na betonsku halu, sa zidovima od cigala i stubovima.

Galerija u levom delu zdanja služi kao kapela, u kojoj kombinacija trenutne i stalne ikonografije ukrašava prostor. 

Ipak, u dnu besprekornog mermernog stepeništa leži zadivljujuća podzemna kripta. Ogromna prostorija sija od kitnjastih zlatnih lustera, staklenih mozaika od murano stakla zapanjujućih fresaka.

Nije potrebna Gaudijeva bujna mašta da biste mogli da zamislite kako će Hram Svetog Save izgledati nakon završetka. Planirano je da unutrašnjost bude ispunjena kombinacijom mozaika, fresaka i reljefima u kamenu. Očekuje se da će timu od 90 umetnika biti potrebno osam godina da završe mozaik površine 17.000 kvadratnih metara.

Priča o Savinom životu dobro je poznata u srpskom narodu.

„Ko bi odlučio da se odrekne prava na vlast i izabere život molitve i službe. Za srpski narod, on je zaista najveći. Nije tražio da to bude, ali Božji plan je bio drugačiji“, kaže Mladen.

Priča o Hramu Svetog Save, posle više od veka, privodi se kraju. Podseća na srpsku bajku, zaključak je teksta u Vogu.

broj komentara 20 pošalji komentar
(petak, 03. nov 2017, 18:00)
anonymous proximus [neregistrovani]

e!

Apsolutno si u pravu. Dodao bih da je u mentalitetu naseg naroda da je uvek bolje i lepse nesto tudje nego ono sto je nase, ali da ne zaboravim da dodam jos jednu stvar te dve gradjevine su neuporedive po svojoj nameni i po stilu gradnje osim po tome sto se grade dugi niz godina i za sta se vezuje autor teksta.. A ovome sto na njega hram ne ostavlja utisak mogu da porucim da namena hrama je iskljucivo u verske svrhe, da ljudi mogu da se okupe pomole zajednicki Bogu, da slave svoje svece i postuju tradiciju, i crkva, hram, manastir svojim unutrasnjim i svojim spoljasnjim izgledom nikoga ne treba da impresioniraju svojom monumentalnoscu, detaljima njihova namena je prevashodno duhovna, to da li je optocena zlatom i dragim kamenom je nista vise ne uzdize od neke crkvice napravljene od drveta jer i jedna i druga treba da nas duhovno oplemene, povezu sa Bogom i sa te strane one su isto. Hram me licno fascinira i jedva cekam dan da se dovede svojoj nameni iako on vec sad moze da sluzi svojoj svrsi, ali ne onim sto vidimo mozaikom, zlatom, i sl. vec onim sto on nosi u duhovnom smislu, svetitelju kojem je posvecen, vezm izmedju proslosti i sadasnjosti, onim sto ce ostaviti za buducnost. Mi smo ti koji imaju prilike da njegovom izgradnjom ostavimo nesto sto ce trajati vekovima, i ocemu ce se govoriti, kao sto su to nekada imali prilike da vide izgradnjom Hilandara, Decana, Pecke ptrijasije, Studenice... e zato prijatelju sam ja opcinjen njegovom izgradnjom, a ne izgradnjom WTC, Burdz kalifom i slicnim gradjevinama koje su sa aspekta ljudskih mogucnosti monumentalne i za\svako postovanje ali se ja tome ne mogu diviti istim zarom kao nasem hramu...

(petak, 03. nov 2017, 15:02)
anonymous [neregistrovani]

@Cista nebuloza

Ti prijatelju tesko da si se ikada nasao ispred hrama Svetog Save, a kamoli usao unutra. Hram svetog Save si video iskljucivo na slikama. Da bi nesto mogao da "usporedis", morao bi da to posetis, mada i u tom slucaju bi te pri oceni vodila netrpeljivost i mrznja, a ne objektivnost jer se po recniku vidi da pises iz "susjedstva". Treba biti covek pre svega i postovati tudje, cak i kada to ne volis.

(petak, 03. nov 2017, 14:17)
Igor Karakljajic [neregistrovani]

Cista nebuloza

Estetski usporediti Sagradu familju i hram Svetog Save je vredjanje zdravog razuma! Kao ni "Marakana" nikako ne moze da se usporedi sa Santiago Bernabeuom.. to su dva razlicita koncepta, dve zemlje dva naroda u dva razlicita perioda.. znaci jabuke i banane! Ja kad sam prvi put ulazio u hram Svetog Save pomislio sam da sam pogresio ili da su me prevarili a kad sam prvi put stao ispred Sagrade Familje ostao sam frapiran estetikom i detaljima.. Srbi stvarno znamo da bujno preterujemo u nekim stvarima..

(petak, 03. nov 2017, 12:01)
anonymous [neregistrovani]

РЕ: храм

С тим сто Гауди није живео 100 година.

(petak, 03. nov 2017, 11:56)
anonymous [neregistrovani]

Replika

Siromashan narod jeste narod bez religije koji svoje i tudje zivote baca zarad sticanja para.

(petak, 03. nov 2017, 11:09)
anonymous [neregistrovani]

re: Hram

Da, ali ni Srbi nisu Spanci, niti Srbija Spanija, Ko je to Spance i Spaniju ikad ugnjetavao i kolonizovao sa strane(naprotiv), pogotovo posljednjih 100 godina?

(petak, 03. nov 2017, 10:25)
dorcolac. [neregistrovani]

Lalo...

...Hvala sto ste nas oslobodili od turskih "cizama",aaah sta bi mi bez vas.

(četvrtak, 02. nov 2017, 23:04)
Vojska i religija, [neregistrovani]

je čisto bacanje para,

siromašnih naroda!

(četvrtak, 02. nov 2017, 18:33)
anonymous [neregistrovani]

Hram

Hram je lep ali spoljasnji izgled je mogao biti jos lepsi.. Krvo hrama je mogao da se lepse uradi sa vise detalja.. Fasada hrama je mogla imati vise tonova . Inace unutrasnjost hrama jos nije zavrsena ali se nadam da ce da srede unutrasnjost puno bolje nego spoljasnji deo..

(četvrtak, 02. nov 2017, 18:11)
anonymous

Vogue

With current Russian backing for the interior design, it’s likely that the St. Sava Temple will beat its Spanish counterpart to the finish line—the latter estimates its own completion for the first third of the 21st century but makes no promises.