Vesela, Nišlijka u Nasi

Doktorska disertacija Nišlijke Vesele Tanasković o pošumljavanju Sahare, nudi rešenje za najveći problem čovečanstva – štetnu emisiju gasova i ugljen-dioksida. Uz pomoć veštačke inteligencije, njen rad simuliran je na Nasinim superbrzim kompjuterima.

„Imali smo tu privilegiju da budemo u spavaonama u kojima su spavali prvi astronauti koji su išli na Mesec. Ja samo kad sam čula gde ćemo da spavamo i kad sam ušla u moju sobu, sva sam se naježila. Svaki dan kada sam ulazila pitala sam se da li je baš Nil Armstrong spavao baš ovde u mom krevetu“, priča Vesela Tanasković, istraživač iz Niša.

Pošumljavanje samo jednog dela Sahare moglo bi godišnje da apsorbuje milijardu i dvesta miliona tona ugljen-dioksida. Planirala je da za to koristi mulj i zemlju iz pustinjskih jezera i autohtono tropsko drveće.

„Sada treba 10 do 15 godina da se napravi kvalitetno poljoprivredno zemljište. Našim principom iz mog doktorata za to treba jedan do dva dana“, objasnila je Vesela.

Po povratku iz Nase, nišku naučnicu angažovao je Grad Dubai, kako bi ideju realizovala i u njihovim pustinjama.

Kaže da je dok je bila dete, uz crtane filmove, maštala o tome da kao naučnik spasava planetu: „U Americi kažu teži ka Mesecu, pa ako promašiš završićeš među zvezdama“.

Prema zvaničnim podacima nivo ugljen-dioksida u atmosferi je najveći u poslednjih 800.000 godina. Pošumljavanje pustinja, koje zauzimaju oko trećinu kontinentalnog dela Zemlje, po mišljenju naučnika, najbolje je rešenje za goruće klimatske probleme.