„Stena pod pismom“, misterija koja odoleva ljudskoj radoznalosti i zubu vremena

Ko je i kada ostavio trag života, koji ni vekovi, ratovi, ni snegovi nisu zatrli? Seoska legenda je tu čudesnu poruku iz davnina objasnila kao zapis nad nekadašnjim izvorom, koji je jedan narod zatrpao, a neki drugi će, i izvor i reku Perućac, opet vratiti, ako dešifruje „Stenu pod pismom“.

„S koljena na koljeno sam čuo da je tu, pa čak i hiljadu godina. Spiraju vode, sunce grije, farba – stoji“, kaže Mehmed Softić iz Žlijeba, kod Višegrada.

Analiza boje mogla bi pomoći u datiranju crteža. Dosadašnji pokušaji smeštali su ih u kasni neolit, šesti, sedmi i srednji vek. Dvojica naučnika iz Nemačke i Francuske svojevremeno su uzeli uzorak boje za analizu, ali odgovor u selo Žlijeb nije stigao.

U arheološkim zapisima, stena se prvi put pominje 1891. godine, kada je Stratimirović, posle obilaska ovog terena, opisao ono šta je pronašao i video.

Kasnije, na osnovu njegovih fotografija, o steni piše i Basler, ali nikakvih opsežnih istraživanja tog lokaliteta nikada nije bilo. Konjanici sa kopljem, orlovi, svastike, možda i slova, jer Stratimirović pominje „F“, „O“ ili „U“, i obrnuto „C“, svi ti simboli samuju pod Tarom, kao zaboravljeni čuvari tajni. I po svemu sudeći, nisu jedini.

„Može da se veže, da kažem, za vreme posle Hrista, i to, od seobe naroda, pa na ovamo, po mom ličnom mišljenju. Dakle, ovde se pominju ta četiri slova, koja su ćirilička, ako to uopšte jesu slova, to malo podrobnije treba pogledati i protumačiti. U bosanskoj epigrafici nema slova 'F', slovo 'I' se drugačije piše, slovo 'C' se drugačije piše, a opet, ako su ćirilička slova, znate, vi ne možete da idete tako daleko u prošlost, od nekog srednjeg veka“, objašnjava muzejska savetnica Emina Zečević iz Narodnog muzeja u Beogradu.

Nad pisanom stenom uzdiže se Dikava, nad njom Tara. Bogata nasleđem predaka i naroda čije je vreme davno prohujalo. U ovom našem, arheološko nalazište u Žlijebu budi maštu dok čeka podrobniju pažnju naučnika.