Pisma porodice Romanov vratila se u Rusiju

Arhivu su u Evropu odneli članovi carske porodice koji su bežali od nemira i progona tokom Revolucije 1917. godine, a kasnije su bila u privatnoj kolekciji u Londonu.

Dokumente je kupila za više od 70.000 evra ruska državna banka Sberbank u julu, i sada su se našli u svojoj zemlji porekla i izloženi su u muzeju u Carskom selu, bivšoj letnjoj rezidenciji careva, na periferiji Sankt Peterburga.

„Ta pisma i telegrami otkrivaju nam svakodnevni život carske porodice čiji članovi su se mnogo voleli“, rekla je za Frans pres Irina Raspopova, kustos u muzeju. Ona je rekla da su ti dokumenti od velikog interesovanja za istražitelje i da je sreća da su pronađeni.

Među oko 200 dokumenata nalazi se korespondencija između poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog i njegove supruge Alksandre Fjodorovne, njegovog oca Aleksandra Trećeg i nekoliko drugih članova porodice Romanov u periodu od 1860. do 1928. godine.

„Nije mnogo dobro. Ali sam uluvio i ubio osam fazana“, napisao je car Aleksandar Treći u pismu ćerki Kseniji, nađenom u koverti na kome je naznačeno „Telegram od pape. 1894“, što je godina smrti cara.

Dokumenta su napisana na ruskom, francuskom i engleskom, na papiru požutelom s vremenom na kome se nalaze monogrami porodice Romanov ili imena hotela u kojima su boravili tokom putovanja.

Osim razmenjenih pisama takođe je tu i crtež dvorca koji je nacrtalo dete carice Marije Fjodorovne, supruge Aleksandra Trećeg, ili čestitka za pravoslavni Uskrs koju je nacrtala supruga Nikolaja Drugog i poslala svojoj zaovi.

Kolekcija pisama i telegrama pokazuje u kojoj meri je život Romanovih bio uzdrman događajima 1917. godine koji su završili dolaskom boljševika na vlast i ubistvom cara Nikolaja Drugog i njegove porodice.

„Nastavljamo da klizimo niz jedan nagib i nije teško zamisliti šta nas čeka“, napisao je knjaz Nikolaj Mihajlovič 1918, nekoliko meseci pre njegovog pogubljenja po naređenju novih boljševičkih vlasti. Ujak Nikojala Drugog piše u svojim pismima o revolucionarnoj atmosferi koja je tada vladala u Sankt Peterburgu, koji je ostao glavni grad boljševičke Rusije do 1924. Pominje Lenjina i Trockog i racije sprovođene u njegovoj palati.

„Sve veze su prekinute između revolucionara... Ne čuju se više topovi ali je to neizbežno. Verovatno će boljševici pobediti“, napisao je knjaz 25. oktobra 1917. (7. novembar po sadašnjem kalendaru), na dan napada na Zimski dvorac i boljševičko preuzimanje vlasti od privremene vlade.

„Sada se svi naši prijatelji spremaju da stignu tamo gde nema više ni radosti ni tuge“, piše knjaz Nikolaj u svom poslednjem pismu od februara 1918. godine.