Svira na violini sultana Sulejmana

Dobro svira violinu, ali još bolje je pravi. Zanatom koji je nasledio od strica, Jan Nemček iz Kovačice bavi se gotovo četiri decenije. U izradi ovog instrumenta koristi isključivo ruke, dleto i rende.

„Danas devedeset posto graditelja koristi mašine, ali moj sin i ja koristimo tehnologiju gradnje po uzoru na stare italijanske graditelje poput Amatija, Stradivarija. Sve je to ručno“, objašnjava Jan.

Baš kao što je i njegov stric radio kada mu je nakon završene muzičke škole zatražio violinu, koju zbog nedostatka vremena nije uspeo da mu napravi. Tada je Jan odlučio da materijal uzme u svoje ruke i napravi sebi prvu violinu, za koju kaže da je pristojno izgledala i zvučala.

Tu se nije zaustavio. Nabavio je literaturu iz Nemačke i odlučio se da započne posao. Osećaj da pod njegovim rukama nastaje nešto plemenito kao što je violina, tada, a i danas ga drži u ovom zanatu.

Zarada je pristojna, a kako Jan kaže „dovoljna da sagrade kuću bez kredita“. A kuća puna violina-Janovih, repariranih i onih kojima je mesto u muzeju.

Kroz Janovu radionicu prošle su mnoge violine, ipak za jednu kaže da će zauvek tu ostati, a to je violina iz 1510. godine za koju se veruje da se svirala na dvoru sultana Sulejmana, što pokazuje i glava violine na kojoj se nalazi upravo njegov lik. S obzirom na to da Turci tada nisu imali graditelje violina, Jan pretpostavlja da je napravljena u Češkoj.

„Raspala se cela i baka je u Češkoj donela tu violinu nama u radionicu, gde sam ja obučavao studente i rekla ako uspete nešto da iskoristite dobro, ako ne, bacite meni to ne treba“, seća se graditelj.

Ne samo ova, već i mnoge violine su u njegovu radionicu stizale u delovima, ali zahvaljujući veštim rukama dobijale su novi sjaj.

„Neke su i izuzetno vredne, recimo imamo jednu iz 1680. godine u Erfurtu je rađena, u Nemačkoj. Svaka violina ima na donjoj tabli signaturu stavljaju graditelji i rekonstruktori. Ova je rekonstruisana u četiri zemlje: Pešti, Bugarskoj, Češkoj i kod mene u Kovačici“, objašnjava Jan.

Na ovu rekonstrukciju je naročito ponosan. Još ponosniji je kada od komada drveta napravi instrument. Za to mu je potrebno dvesta sati rada, i još pola godine da se nanese nekoliko slojeva laka. Najteži deo posla je, kaže, pronaći kvalitetno drvo.

„Za donju tablu, stranice i vrat koristi se rebrasti javor jer ima šare koje je napravila priroda. A kao rariritet se smatra ptičiji javor. Slavni Stradivarij je imao samo jedan instrument od ove vrste javora“, ističe majstor iz Kovačice.

Da biste napravili violinu osim poznavanja drveta potrebno je da imate i dobar sluh-tvrdi graditelj. Za naslednike se ne brine. Pored sina koji je već u poslu, najmlađi učenik mu je unuka. Sasvim razumljivo, jer je još kao beba od godinu dana dobila prvu violinu, veličine dlana.

„Verovatno će ona biti graditelj. Ima mogućnosti, ima drvo, ima sve, ja sam počeo skromno. A pritom je izvanredan đak, jer ima odličan sluh“, kaže majstor za violine.

Jan širi znanje i po svetu. U Slovačkoj je četriri generacije polaznika naučio osnovama pravljenja violine. Osim toga svake godine daruje svojim instrumentom pobednike festivala violine u Moravcima i Velikom Gradištu. Ipak najsrećniji je kada njegova violina završi u rukama malih virtuoza. Njima osim instrumenta deli i muzičke savete.