Džinovska atomska bomba koja je bila prevelika za korišćenje

Tu-95, specijalno prilagođen za tu namenu i završen godinu dana ranije, nosio je džinovsku bombu ispod sebe, jer je bila prevelika da bi stala unutar letelice.

Bomba je bila osam metara dugačka, prečnika 2,6 metara i težila je više od 27 tona. Izgledom je u velikoj meri podsećala na „Malog dečaka“ i „Debeljka“, bombe koje su razorile japanske gradove Hirošimu i Nagasaki.

Veliki broj tehničkih oznaka joj je dodeljen, ali je danas najpoznatija kao car-bomba. Ona nije bila obična atomska bomba. Bila je rezultat grozničavih napora sovjetskih naučnika da stvore najjače nuklearno oružje u istoriji, a premijer Nikita Hruščov je želeo da se svet trese od straha od moći sovjetske tehnologije.

To je bilo metalno čudovište preveliko da stane i u najveći avion – bila je uništavač gradova, oružje koje bi se koristilo kao poslednja mera.

Avion ofarban u jarko belu boju, kako bi se ublažio efekat bleska od detonacije, stigao je do svog odredišta – Nove zemlje, retko naseljenog arhipelaga u Barencovom moru. Pilot major Andrej Durnovtsev podigao je letelicu na visinu od deset kilometara.

Manji Tu-16 bombarder leteo je pored spreman da snimi predstojeću eksploziju i uzme uzorke vazduha dok bi bežao iz zone eksplozije. Kako bi dali šansu avionima da pobegnu (ona je bila oko 50 odsto), car-bomba je bačena zajedno sa džinovskim padobranom, koji je sam težio oko jedne tone.

Padobran je usmeravao bombu i jedrio sa njom do visine od 3.940 metara, gde je detonirala. U teoriji, dva bombardera trebalo je da su do tada udaljena skoro 50 kilometara, što je trebalo da bude dovoljno da prežive.

Car-bomba detonirala je u 11.32 po moskovskom vremenu. Uz zaslepljujući blesak, bomba je stvorila džinovsku vatrenu kuglu skoro osam kilometara široku, a ona se zbog moći svog udara protegla u visinu. Blesak je viđen sa udaljenosti od hiljadu kilometara.

Pečurka od detonacije uzdigla se na visinu od 64 kilometra, dok se njena kapa proširila na prečnik od 100 kilometara.

Na kopnu njen efekat je bio katastrofalan. Selo Severni, udaljeno oko 55 kilometara, bilo je potpuno uništeno. U mestima stotinama kilometara daleko, kuće su takođe teško oštećene. Radio-komunikacija nije mogla da bude uspostavljena sat vremena.

Durovtsev je u svom „tupoljevu“ imao sreće da preživi. Udar od bombe uzrokovao je čak i na velikoj udaljenosti da jedva održi kontrolu nad avionom.

Kamerman u drugom avionu opisao je detonaciju: „Oblaci ispod aviona i u daljini šljaštili su. More svetlosti širilo se ispod letelice, a oblaci su počeli da svetle i postaju providni. U tom trenutku naš avion se nalazio između dva sloja oblaka, a ispod nas se širila ogromna narandžasta užarena kugla. Širila se u visinu. Izgledalo je kao da u sebe usisava sve što joj se nađe na putu. Spektakl je bio fantastičan, nestvaran i natprirodan.“

Car-bomba je oslobodila neverovatnu količinu energije – oko 57 megatona (jednako snazi 57 miliona tona TNT-a). To je više od 1.500 puta snažnije od sabrane moći bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki i čak deset puta snažnije od sve municije korišćene u Drugom svetskom ratu.

Senzori su registrovali da je udar bombe čak tri puta obišao Zemlju.