Univerzitet „Braun“: U dubini Meseca verovatno ima vode

Ralf Miliken, vanredni profesor na Katedri za Zemlju, životnu sredinu i planetarne nauke na „Braunu“ i vođa nove studije, objavljene u specijalizovanom magazinu Nature Geoscience, tvrdi da većina vulkanskih naslaga sugeriše da ima vode i da je veliki deo unutrašnjosti Meseca vlažan.

Bez obzira na to što vulkanske „staklene perle“ ne sadrže previše vode – možda samo par stotina delova na milion – ima sasvim dovoljno vulkanskog materijala koji se može iskoristiti, smatra Miliken.

Neka polja ovog vulkanskog otpada pokrivaju hiljade kvadratnih kilometara i možda su nekoliko kilometara duboke. „To je mnogo više nego što se ranije pretpostavljalo“, ističe Miliken.

„Prethodna otkrića vode na Mesecu izgleda da nisu bila bazirana na dovoljno dobrim izvorima“, objašnjava profesor.

Naime, Nasa je 2009. godine objavila da je našla vodu na Mesecu. Nasini naučnici su govorili da jedna tona Mesečeve površine može dati 950 mililitara vode.

Oni su spekulisali da su ti kristali stvoreni u interakciji solarnih vetrova sa vodonikom na velikim visinama, dodaje Miliken.

Takođe se tvrdilo da mala količina zamrznute vode postoji i na Mesečevim polovima.

Verovalo se da je Mesec bio suv kada su započete misije „Apolo“ 1960-tih. To razmišljanje se promenilo 2008. godine kada je otkriveno da vulkanske staklene perle koje su donete na Zemlju od strane misija „Apolo 15“ 1971. godine, i „Apolo 17“ 1972. godine, sadrže sićušnu kristalnu strukturu sa vodom, navodi se u saopštenju Univerziteta „Braun“.

Ali, niko, baš niko nije znao da li ti uzorci sa misija „Apolo“ predstavljaju ceo Mesec ili samo neku posebnu tačku na inače suvoj površini. 

Sada su stručnjaci Univerziteta „Braun“, izvršili novu analizu fotografija koje je obezbedio drugi izvor – Maper minerala na Mesecu, spektometar slika na indijskom Mesečevom orbiteru „Čandrajan 1“ 2008. godine.

Te slike prikazuju materijale koje nikada nisu proučavale misije „Apolo“.

Nakon izvršene „termalne korekcije“ koja je razdvojila očitavanja svetlosti i toplote, naučnici su bili u mogućnosti da prikupe podatke koji dokazuju da staklenih perli ima u svim vulkanskim naslagama po čitavom Mesecu.

„Prostiranje ovih naslaga bogatih vodom je ključno“, ističe Miliken u svojoj studiji. „Rasprostranjene su po celoj površini, što nam govori da vulkanski uzorci koje su donele misije „Apolo“ nisu samo to „jedno mesto“.

Koliko to vredi?

Čovek nije kročio na Mesec još od misije „Apolo 17“ iz decembra 1972. godine. Miliken smatra da bi Zemljin prirodni satelit mogao da nam služi, iako ne planiramo tamo da se „zadržavamo dugo“.

„Ako želimo da pošaljemo ljude na Mars, možda bi trebalo razmisliti o Mesecu kao poligonu za treniranje i testiranje opreme. Da biste to činili, potrebna vam je voda. Veoma je teško i skupo nositi je sa Zemlje“, objašnjava Miliken.

No, može li se voda ekstrahovati i hoće li to koštati previše? To je jedno od najvećih pitanja koja se postavljaju u vezi sa novim otkrićem.

Kako je uopšte voda dospela na Mesec?

Naučnici veruju da je Mesec nastao od ostataka sudara, kada je objekat veličine planete udario u Zemlju, kaže Miliken.

„Sve jači dokazi da vode ima unutar Meseca ukazuju da je voda nekako preživela ili da je 'stigla' na Mesecu ubrzo nakon udara, putem asteroida ili kometa, a pre nego što je Mesec očvrsnuo“, dodaje Šuai Li, koautor studije.

„Tačno poreklo vode u unutrašnjosti Meseca još uvek je velika misterija.“