Gardijan: Zlatibor – srpska verzija Alpa

Novinarka Meri Novakovič objašnjava da je burek pita sa sirom koja se može pronaći širom Balkana i dodaje da je na vrhu Čuker dočekao pogled na zelene planine koje su u daljini dobijale plavu boju i svež, blagi vazduh koji je nagoveštavao kišu.

„Osećala sam se kao na Brekon Bikonsu (planinski venac u Velsu), ali bila sam na planini Zlatibor, letnjem i zimskom igralištu u zapadnoj Srbiji“, navela je ona.

Ovu planinu prvi je na mapu stavio srpski krallj Aleksandar Obrenović 1893. godine, kada je otkrio blagodeti izuzetno zdravog zlatiborskog vazduha.

Novinarka objašnjava da je Zlatibor poput mini verzije Alpa, sa puno planinskih koliba strmih krovova, parkovima, jezerom punim pedalina i sa ski-centrom Tornik čija žičara leti prevozi bicikliste i pešake na vrh planine.

Ljudi iz obližnjeg grada Užice, objašnjava ona, tu podižu vikendice, tako stvarajući ono što je danas jedna od najpopularnijih turističkih destinacija u Srbiji.

Odatle je potrebno 25 minuta vožnje do pećine Stopića, čudesnog krečnjačkog sveta svetlucajućih vodopada i ogromnog tavana od stalaktita koji „može biti inspiracija poput bilo koje katedrale“.

Odatle se, na samo 10 minuta vožnje nalazi srpski muzej na otvorenom „Staro Selo“ u Sirogojnu.

To je, objašnjava ona, fascinantna kolekcija građevina iz 19. i s početka 20. veka.

Seoski život je rekonstruisan, sa porodičnim kućama, prodavnicama žitarica, oborima za životinje i „najvažnijom“ - šupom za proizvodnju rakije.

„Mogao sam da zamislim moje srpske bake i deke, koji sede pored vatre, a dim se podiže do otvorenog potkrovlja kako bi osušio meso koje tu visi“, navodi ona.

Uprkos vremenu, kako kaže, uživala je u zlatiborskim ekscentričnostima.

Vozeći se „Šarganskom osmicom“ za koju objašnjava da je fantastičan inženjerski poduhvat železnicke pruge iz 1925. godine koja prolazi planinama u obliku osmice, ugledala je i Drvengrad (Mećavnik).

Drvengrad je izgradio srpski režiser Emir Kusturica radeći na filmu Život je čudo 2004. godine, a grad je i dalje tu gde se održava godišnji filmski Kusturičin festival u januaru, a „ulice nose nazive po Federiku Feliniju, Džo Strumeru i Nikoli Tesli“, ističe ona.

Kako opisuje, on je kao čudesna verzija Sirogojna sa sličnim kućama drvenih krovova koje se daju na iznajmljivanje.

Prava divljina, ističe, bila je u susednom Nacionalnom parku Tara. Sunce je ostalo tu da je isprati u poslednjoj šetnji iznad Zlatiborskog sela.

Ovog puta tu je bio „samo sedi pastir, njegovo stado i ručak-jagnjetina na ražnju u restoranu Mačkat“, navodi Novakovič.

Kako ističe, za konačan ukus Zlatibora, ta jagnjetina je bila nešto najautentičnije što je mogla da dobije.

Njeno putovanje obezbedila je turistička organizacija Srbije zajedno sa Turističkom organizacijom Zlatibora.