Deklasifikovana dokumenta o spremnosti SSSR-a uoči nemačkog napada

Dokumenta iz ranih 1950-ih godina sastavljena su iz svedočanstava i analiza tada prominentnih generala Crvene armije, uključujući maršala Ivana Bagramjana.

Sovjetski generalštab je 1952. godine zatražio je od general-pukovnika Aleksandra Pokrovskog da prikupi vojnu i istorijsku građu, uključujući svedočanstva učesnika, o stanju armije pred i tokom početka nacističke invazije.

U okviru istraživanja, Pokrovski je prikupio svedočanstva preživelih oficira, koji su bili zapovednici u tri zapadna vojna okruga i odgovorni za odbranu granice. Jedno od pitanja koje je postavio bilo je o tome u kakvom je stanju bila pripremljenost sovjetske vojske uoči nemačkog napada, kako su odgovorili na invaziju i da li su zapovednici zadržali kontrolu nad trupama u početnim danima.

Odgovori su pokazali disparitet između mnogih jedinica, od kojih su mnoge bile loše opremljene da izvrše svoju dužnost, dok su neke ipak uspele da izvrše protivnapade. Neki oficiri su rekli da je postojao manjak uvežbanih ofiricira i opreme, manjak komunikacione opreme i transportnih kapaciteta.

Bagramjan, koji je predvodio operaciju odbrane specijalnog vojnog okruga „Kijev“ 1941. godine, bio je prilično zadovoljan brzinom raspoređivanja artiljerije, kao i povlačenjem borbenih aviona pre invazije, čime je veliki broj njih, kako kaže, spasen uništenja.

Međutim, general Pjotr Sobenikov iz baltičkog vojnog okruga prisetio se sasvim drugačijeg stanja.

„Koliko nas je invazija iznenadila najbolje pokazuje činjenica da je artiljerijski bataljon, koji je železnicom pstigao u stanicu Šulaj u zoru 22. juna, mislio da je bombardovanje naših aerodroma bila vežba“, napisao je Pokrovski.

Vazduhoplovne snage baltičkog okruga skoro su potpuo uništene u nacističkom napadu, čima je sovjetska vojska na tom delu fronta ostala bez vazdušne podrške.

„Moram da napomenem da sam u noći 22. juna primio striktno naređenje načelnika štaba na frontu Klenova da povučem trupe sa granice i napustim rovove. Naređenje sam odbio. U vazduhu se osećala izuzetna tenzija i strah od izazivanja rata“, istakao je Pokrovski.

Rusko ministarstvo odbrane skinulo je oznaku tajnosti sa stotina strane arhivskih dokumenata uoči 76. godišnjice od početka operacije „Barbarosa“, odnosno invazije nacističke Nemačke na Sovjetski savez.

U početnim nedeljama operacije „Barbarosa“, najveće vojne operacije u istoriji, Vermaht je na frontu dužine 2.9000 kilometara zabeležio velike pobede nad Crvenom armijom, često brznim manevrima i tenkovskim probojima okružujući branioce.

Koordinacija između nacističkih kopnenih snaga i avijacije bila je izuzetno dobra, što im je omogućilo da često vrlo brzo slome odbranu. Sa druge strane, početak rata u Crvenoj armiji odlikovao je manjak komunikacije između štaba i fronta, loše komandovanje, kao i opšta nepripremljenost.

Za dva i po meseca, od 22. juna do početka septembra, Vermaht je probio duboko u teritoriju Sovjetskog saveza. Nacističko napredovanje usporeno je dolaskom jeseni i obilnih kiša, a potpuno zaustavljeno odbranom Moskve. Zimskom kontraofanzivom, sovjeti su uspeli da nateraju Nemce na povlačenje, ali se front ubrzo ponovo stabilizovao.

Nemci nikada više nisu uspeli da preduzmu toliko ofanzivu, mada su 1942. godine bez uspeha pokušali operacijom „Plavo“ da zauzmu kavkaska naftna polja i Staljingrad, a 1943. godine preduzeli su operaciju „Citadela“, ali su poraženi kod Kurska.