Zidine drevnog grada u Zaovinama kriju i priču o ljubavnoj tragediji

Do grada na Ravnoj steni postojala su samo dva prilaza – jedan kroz pećinu i drugi uklesan u stenu. Uzdiže se iznad pitome doline Belog Rzava, a na njemu caruju još samo orlovi i klikće sivi soko.

„Postoje zidine gore, na vrhu. I danas danji to ima. Jedino ako je obraslo u neku travu, korov. E, pa kamen se nije dao da pojede, da je se dao da pojede, pa ne bi nama ni dopalo“, priča Vidan Đurić iz Zaovina. 

U istorijskim izvorima, pominje se samo 1876. godine kao Ravna stena sa gradom, utvrđenjem i Crkvinom u podnožju, a predanje je vezuje za plemića, koji ga je zauvek napustio, razočaran neverom svoje drage.

„Ovde se desila jedna preljuba. Taj vlastelin, kada je došao i saznao za taj slučaj, njegova ljuba je tragično nastradala“, navodi Dragan Đurić iz Zaovina.

Romantična priča neće biti jedina o Ravnoj steni – uskoro će je posetiti arheolozi, u nameri da istraže, protumače tajne grada, njegovih tvoraca i stanovnika.

„Po samoj poziciji i položaju, fantastičnom, atraktivnom, pogodnom pre svega za postavljanje jednog utvrđenja, za formiranje utvrđenog naselja. Koje je to vreme, da li je to šesti vek, što se nama, na osnovu naših saznanja i analogija može reći, tek možemo utvrditi arheološkim istraživanjima“, objašnjava muzejski savetnik Narodnog muzeja u Beogradu dr Emina Zečević.

Vlastele i gospodara kula već odavno nema, ali se njihov život naslućuje u ostacima zidova i maltera, prekrivenim rastinjem i vekovima.

Nije teško zamisliti zadovoljstvo onih koji su možda i pre 15 vekova živeli u sigurnosti ovog grada na Ravnoj steni. I možda su upravo i čuvarkuća i žuta perunika koja ovde još cveta, tragovi koji su posle njih ostali.

Drevni grad u Zaovinama deo je kulturo-istorijskog nasleđa ovog kraja, čuvenog po Pančićevoj omorici i jezeru. Uskoro će do njega biti uređena i staza jer ga Nacionalni park svrstava u one izuzetne lokalitete koji moraju biti dostupni posetiocima.