Ukradene stranice iz Titove Knjige žalosti na aukciji u Španiji?

Kako je objavila Medijska mreža „Antidot“, reč je o 12 autografskih strana (lotova) Knjige žalosti, koja je u Kući cveća bila otvorena za strane državnike. 

Pomenuti lotovi, kako navodi ta medijska mreža, predstavljaju samo deo znatno veće kolekcije od 40 strana koje su isečene iz Knjige žalosti i ukradene iz Muzeja istorije Jugoslavije. 

Krađa delova Titove Knjige žalosti nikada nije prijavljena nadležnim organima, jer, kako se tvrdi, nikome u Muzeju i Ministarstvu kulture nije bilo poznato da ih nema.

Inače, prikupljanje autograma i zapisa značajnih istorijskih ličnosti danas predstavlja jednu od izuzetno važnih i cenjenih grana kolekcionarstva, što pokazuju i primeri aukcija na kojima su pojedini autografi prodati za astronomske cifre.

Primera radi, jedan od najpoznatijih slučajeva predstavljalo je pismo Džordža Vašingtona, koje je u decembru 2009. godine prodato za fantastičnih 3,2 miliona dolara.

Među „našim“ eksponatima tog tipa, koji se najavljuju za aukciju u Malagi, nalazi se i posveta Titu generalnog sekretara KPP SSSR-a Mihaila Gorbačova, koji je u poseti bivšoj Jugoslaviji boravio 15. marta 1988.

Tu su i izrazi žaljenja i reči posvećene Titu Norodoma Sihanuka, bivšeg kralja Kambodže, koji je u Beogradu boravio 12. avgusta 1982, zatim Hu Jaobinga, generalnog sekretara Komunističke partije Kine, koji je u poseti SFRJ boravio 11. maja 1983, zatim Indire Gandi, premijerke Indije, koja je u Beogradu boravila 8. juna 1983, Nikolaja Čaušeskua, predsednika Rumunije, koji je u poseti jugoslovenskom rukovodstvu boravio 12. novembra 1987, kao i Hafeza el Asada, predsednika Sirije, koji je u Beogradu boravio 28. aprila 1982.

Među njima su i posvete Arafata, lidera Palestinske oslobodilačke organizacije, koji je Kuću cveća posetio 21. decembra 1988, Alija Hamneija, vrhovnog vođe Irana, koji je povodom samita Pokreta nesvrstanih u jugoslovneskoj prestonici boravio 3. septembra 1989, Mobutu Sese Sekoa, lidera nekadašnjeg Zaira (danas DR Kongo), koji je Titov grob posetio 31. marta 1988, Roberta Mugabea, predsednika Zimbabvea, koji je u poseti bivšoj Jugoslaviji bio 25. maja 1985, Ulofa Palmea, švedskog premijera, koji se u Titovu spomen-knjigu upisao 21. juna 1983, i Džordža Buša Starijeg, koji je u svojstvu potpredsednika SAD u poseti Beogradu boravio 17. septembra 1983. godine.

 „Antidot“ pokušava da spreči prodaju istorijskog nasleđa Srbije

Nakon otkrića da su iz Knjige žalosti povodom smrti Josipa Broza Tita ukradeni pojedini njeni delovi, koji će se kao eksponati naći na aukciji 3. juna u Malagi, iz Medijske mreže „Antidot“ najavljuju da će se obratiti svim relevantnim institucijama u nameri da spreče prodaju istorijskog nasleđa Srbije.

Na pitanje Tanjuga da prokomentarišu to što će se deo ukradenog kulturnog nasleđa Srbije naći na najavljenoj prodajnoj aukciji, u Muzeju istorije Jugoslavije su rekli da ništa s tim u vezi ne žele da komentarišu dok se, kako su kazali, ne završi istraga.

Istoričar umetnosti Nikola Kusovac objasnio je za Tanjug da ukradeni zapisi i potpisi poznatih svetskih državnika mogu da vrede od nekoliko stotina, do nekoliko hiljada dolara, ali da je to teško proceniti jer nije poznato na koji način bi oni trebalo da budu ponuđeni na aukciji.

„Ako se pojavi potpis neke osobe koji je veoma redak, on može da dostigne veoma visoke sume, ali teško je precizirati jer to ne spada u red stvari koje imaju takozvani 'art prajs'. Reč je o stotinama, pa i hiljadama dolara za potpis takvih ljudi. Zavisi i na čemu su plasirani, da li je to samo jedan potpis ili deset na papiru. To se drugačije procenjuje“, kaže Kusovac.

O svom otkriću „Antidot“ je već obavestio Ministarstvo kulture i Ministarstvo unutrašnjih poslova.

„Antidot“ na svom portalu piše da, ukoliko država drži do svoje ozbiljnosti i svog kulturno-istorijskog nasleđa, po ugledu na druge svetske države, preduzeće odgovarajuće mere da spreči prodaju ukradenih muzejskih eksponata čiji je ona zakoniti vlasnik.

Očekuje se, kažu, da država preduzme mere na poboljšanju sistema njihove zaštite kako se slični slučajevi ubuduće ne bi ponavljali. Od nadležnih se takođe očekuje i pokretanje istrage radi utvrđivanja ko je i pod kojim okolnostima ukrao eksponate iz Muzeja istorije Jugoslavije, koji su se pojavili na zakazanoj aukciji u Španiji.

Iako bi na prvi pogled neupućenima moglo izgledati kao da listovi iz Knjige žalosti Josipa Broza Tita nemaju neku posebnu materijalnu niti emotivnu vrednost, činjenica je da oni predstavljaju deo vrednog kulturnog nasleđa Srbije i bivših jugoslovenskih republika.