Dok „deda“ Muja odmara, Žozefina hrani mladunca u torbi

Proleće su jedva dočekali svi stanovnici beogradskog „Vrta dobre nade“, ispričao je za Tanjug veterinar, i kako za sebe kaže, drugar svih životinja Jožef Ezveđ – Joška.

Zima je bila duga i hladna, i osim fokama i belim medvedima, nikome nije prijala, a posebno ne kengurici Žozefini, jer njoj su topli vremenski uslovi neophodni, kako je inače stalno u njenoj postojbini Australiji, a sad je još tu i mladunče, kojem zima nikako ne odgovara.

Iako u beogradskom zoo-vrtu ima drugih i egzotičnijih životinja, prema Joškinoj priči, kengurica Žozefina, rakunice Mirka i Živka i aligator Muja imaju najzanimljivije životne priče.

Žozefina, „majka troje dece“

Naime, Žozefina potiče od vrste kengura Valabi, ali je navikla na ljudski kontakt.

Kako je ispričao Joška, nju je majka još kao bebu odbacila i ona je prvih šest meseci života, koje mladunci torbara inače provode u majčinoj torbi, provela kod Joške u stanu.

„Priskočio sam u pomoć, što je bilo naporno jer je morala da jede svaka dva sata, ali hvala bogu, trud se isplatio.“

Žozefina se sada rado druži sa ljudima, ali ima i svoju porodicu.

Ona je „majka troje dece“ a njeno najmlađe mladunče staro je samo šest meseci i uskoro treba da izađe iz majčine torbe.

„Mali kenguri prvi put izađu iz majčine torbe sa pet ili šest meseci i to se naziva počasni krug, kada ponešto pregrizu i vrate se nazad u zaklon majčine torbe, a posle toga, sve više vremena provode napolju“, objašnjava Joška.

Kao srećna i odrasla mama kengurica, Žozefina prolećne dane provodi sunčajući se, a pošto je sunce sada blago, kaže Joška, ona to maksimalno koristi.

A kada nije raspoložena, Joška joj da njene omiljene poslastice, orahe, lešnike, i zelene listove, a kada ni to ne pomaže, onda je najbolje „ostaviti je na miru“.

Mirka i Živka su takođe odrasle u stanu

Na drugom kraju zoološkog vrta žive dve sestre rakunice, Mirka i Živka, koje dele Žozefininu sudbinu.

Njih je takođe majka odbacila, što se, kaže Joška, često dešava kada rakunica zatrudni mlada. I njih je Joška odneo kući, a tamo su mesecima, „pravile dar mar“.

„Rakuni su jako zainteresovani za sve, i često mi se dešavalo da u kući zateknem prazne fioke, ili da se Mirka zavuče ispod sudopere i provodi vreme u šerpama.“

I one su, uprkos majčinom odbacivanju, uspele da prežive uz Joškinu pomoć i sada svakoga dana mame osmehe na lica posetilaca „Vrta dobre nade“.

U prirodi, rakuni su svaštojedi, vole i voće i povrće ali i meso, račiće, žabe, školjke i insekte, u vrtu ipak, češće jedu voće i povrće.

Ko Vrt poseti tokom dana i po podneva, uglavnom će ih zateći kako dremaju u svom panju, jer to su, kako kaže, polunoćne životinje najveselije u ranu zoru ili tokom noći.

Ipak, sve ovo su posebni slučajevi, istakao je Joška, i ne treba zaboraviti da to nisu kućni ljubimci već divlje životinje sa kojima posetioci zoo-vrta ne bi trebalo da pokušavaju da uspostave kontakt.

Muja, najstariji severnoamerički aligator na svetu

Aligator Muja nije odrastao kod Joške, ne zna se ni kad je odrastao, ali ono što je za njega zanimljivo jeste da je on najstariji stanovnik Beogradskog zoo-vrta i najstariji severnoamerički aligator na celom svetu što su i američki univerziteti potvrdili.

Hranilac reptila u zo-vrtu, Aleksandar Rakočević, kaže da se Muja „doselio“ 1937. godine, kao poklon jednog nemačkog vrta.

Tada je već bio odrasli aligator, pa se ne zna kada je tačno rođen, ali ima najmanje 80 godina, istakao je Rakočević.

Muja je preživeo tri bombardovanja Beograda, 1941, 1944. i 1999. godine, a kako kaže Rakočević, uprkos tome on je vitalna životinja, i nije nikada imao nikakve zdravstvene probleme osim 2011. godine kada je imao operaciju.

Naime, gangrena mu je zahvatila prednju nogu i jedini spas za njega je bio amputacija noge.

Veterinarski tim Vrta u saradnji sa ortopedima iz Kliničkog centra Srbije, obavio je operaciju i on se nakon toga vrlo brzo oporavio, podseća Rakočević.

Muja jede jednom u dve nedelje, i to pacove, zamorce, zečeve ili prepelice.

„Treba da jede različite vrste mesa da bi ostao zdrav“, kaže Rakočević.

Najstariji aligator na svetu najviše voli da dane provodi odmarajući u bazenu smeštenom u imitaciji pećine koja je napravljena samo za njega.

Kada temperatura dostigne 20 stepeni ili više, Muja izlazi napolje, gde odmara u spoljašnjem bazenu, tako da šest meseci godišnje provede napolju, a šest unutra.

U Beo zoo-vrt, rekli su i Joška i Rakočević, svi su dobrodošli, i da vide neobične životinje ali i da ponešto nauče.

Ipak, jako je važno da poštuju „kućni red“, a posebno da ne hrane životinje jer svaka od njih ima svoju posebnu ishranu koja im pomaže da ostanu zdravi i vitalni.