Kako je piton pojeo čoveka

Mrežasti pitoni, veličine onog u čijoj je utrobi pronađen nesrećni Indonežanin i dužine oko sedam metara, izuzetno su snažni. Metod lova im je obmotavanje oko plena i stezanje i lomljenje kostiju, a žrtva na kraju umire od posledica gušenja ili usled prestanka rada srca.

Ubijanje čoveka zato nije nezamislivo. Način na koji se on jede, međutim, potpuno je druga stvar.

Pitoni, kao i svi udavi, ne žvaću svoju hranu već je gutaju u celosti. Njihove vilične kosti su povezane fleksibilnim ligamentima koji mogu da se rastegnu kako bi omogućili gutanje velikog plena. Ipak, čak i tu postoje ograničenja.

„Ograničavajući faktor kod ljudi su ramena“, objašnjava Meri Rut Lou, stručnjak za mrežaste pitone.

Iako su mrežasti pitoni, najduže zmije na svetu, već napadale ljude, stručnjaci su se dugo pitali da li bi mogli da progutaju odraslog čoveka.

„Pitoni se skoro isključivo hrane sisarima“, ističe Louova, dodajući da se ponekada odluče za gmizavce, uključujući i krokodile.

Uobičajeno se hrane pacovima i malim životinjama, ali kada narastu do određene veličine, više uopšte neće da se trude oko manjeg plena, jer jednostavno nije vredan potrošenih kalorija.

„U suštini, njihov apetit je ograničen njihovom veličinom. Zato nisu retki slučajevi da napadnu i pojedu svinje, pa čak i krave“, navodi konzervacionistkinja.

Pored svega toga, ljudi obično nisu njihova meta. Uprkos tome što je pre 15 godina piton u Južnoj Africi navodno progutao dečaka, do sada nikada nije nesumnjivo zabeležen slučaj kao jučerašnji.

Da li je onda ovo prvi put da je piton pojeo odraslog čoveka? Tvrdnje o prethodnim sličnim slučajevima najčešće su bile bez čvrstih dokaza, u zabačenim delovima sveta i bez svedoka.

Ovo bi prosto mogao da bude prvi put da postoje čvrsti dokazi.

Antropolog Tomas Hedland, koji je decenije proveo sa narodom Agta, lovcima i skupljačima sa Filipina, tvrdi da je čak četvrtina muškaraca doživela napad mrežastih pitona.

Većina napada bila je neuspešna, a ljudi su mačetama uspevali da se odbrane. Ipak, u svom istraživanju je naveo da su neki od odraslih članova naroda Agta, koji su omanjeg rasta, ponekada bivali pojedeni.