Dva lica pirotskog ćilima

Vešte ruke iskusne ćilimarke za mesec dana napornog rada mogu da izrade svega osamdesetak centimetara kvadratnih pirotskog ćilima. Težak rad za minimalnu zaradu učinio je da se broj ćilimarki u Pirotu, od nekoliko hiljada, za jedan vek smanjio na dvadesetak.

„Učenje tkanja dugo traje. Osim toga, tkanje je jedan od najneisplativijih zanata, sa veoma malom zaradom“, naglasila je ćilimarka Jasmina Kirov.

Pravi pirotski ćilim isti je sa obe strane, dakle ima dva lica. Zbog toga ćilimarke kažu da može da traje 200 godina – stotinu sa jedne, a stotinu sa druge strane. Međutim, mnogi smatraju da je njegovo naličje ekonomska neisplativost.

„To je stari, umetnički, neprofitabilni zanat i dosada se nikada nije postigla ekonomska cena u proizvodnji“, objasnila je direktorka zadruge „Damsko srce“ Slavica Ćirić.

Zbog nelojalne konkurencije, niske cene i dugog perioda naplate, ćilim se sve manje proizvodi. Zato je gradska uprava Pirota stare zanate oslobodila plaćanja taksi i firmarina, a pokrenute su i dve inicijative.

„Jedna inicijativa je da u okiru Ministarstva inostranih poslova ćilim postane protokolarni poklon, a druga da svaka naša ambasada u svetu ima bar po jedan pirotski ćilim. To bi povećalo proizvodnju sigurno“, kaže gradonačelnik Pirota Vladan Vasić.

Kako bi taj stari umetnički zanat odoleo industrijalizaciji, Ćilimarska zadruga od države traži poseban status i oslobađanje od plaćanja poreza i doprinosa za svaku zaposlenu tkalju.