Misteriozna stena podno Tare vekovima čeka da je neko protumači

Malo poznata javnosti, Pisana stena u selu Žlijeb, na obroncima Tare, pominje se u arheološkim zapisima još u 19. veku. Opsežnija istraživanja nikada nisu organizovana, pa još nije razjašnjeno kom periodu pripada. Narod tog kraja Pisanu stenu vezuje za nastanak reke Vrelo, na drugoj strani planine, u Perućcu. Vrelo važi za najkraću srpsku reku, dugu samo 365 metara, zbog čega je zovu i Godina.

Nastaje u podnožju Tare, vodopadom se stropoštava u Drinu, na njoj su bile i vodenice – a i prvu hidrocentrala u Perućcu, strugare i ribnjaci.

Ta rečica ima i svoju legendu, koja počinje sa druge strane Tare, u selu Žlijeb, ispod jedne stene na kojoj vekovima stoje upisani simboli i znaci, koje još niko nije pročitao.

Tu, kraj Višegrada, pod jednim od visova Tare, još živi predanje o reci Perućac.

 „Po predanju, Perućac je izvirao tu. Pod natpisom. I prokleta Jerina je to zatvorila. Sjernatom, vunom i šta ja znam. Kad je ovde zatvorena voda, izbacila je tamo, sad gde se zove Perućac u Bajinoj Bašti. I kad uzmeš ovu dijagonalu, tačno, jeste tako“, objašnjava Mehmed Softić iz sela Žlijeb kod Višegrada.

A kada je izvor zatrpan, na stenu su upisani simboli, i to bojom koja odoleva vekovima. Čak su, kažu, i nemački istraživači uzeli uzorak, ne bi li otkrili njen sastav.

„I to stoji uvek, niko to ne dira, snegovi su padali, kiše, sve, ali ono stoji“, dodaje Remzija Softić.

„Oduvek, otakako mi znamo ovde, i rodili se, naši roditelji i pradedovi... To stoji tu. Samo smo čuli, ko bi znao pročitati, znao bi i Perućac otvoriti. Ponovo da krene voda.“

Radoje Tasić, novinar iz Višegrada, kaže: „Pričalo se da je neki arheolog Kraljevine Jugoslavije, pred sam Drugi svetski rat došao ovde i istraživao, ali ga je rat omeo u njegovim planovima da odgonetne tajnu Pisane stene“.

Slični su simboli i u kanjonu Brusnice na Tari, istovetni su i toponimi, tu su i nekropole, a sve budi maštu i čeka odgovore.

„Postoji tu još skrivenih mikrolokaliteta sa porukama iz prošlosti, koje stručnjaci tek treba da nam protumače“, rekao je Boriša Čolić, iz Nacionalnog parka „Tara“.

Već svrstana u najvrednije i najbogatije ekosisteme Evrope, Tara je i čudesna riznica kulturno-istorijskog nasleđa. Na Tari su sačuvane ne samo pančićeva omorika – „živi fosil“ svetske flore već i poruke njenih drevnih stanovnika.

broj komentara 20 pošalji komentar
(utorak, 06. jun 2017, 11:20)
anonymous [neregistrovani]

Slike

Ovo su vanzemljaci a na konjima su Srbi koji su ih tamanili.

(utorak, 06. jun 2017, 10:47)
Gana [neregistrovani]

Istina uvek ispliva

Nikad niko nije pročitao? Pročitao jeste onaj ko ume da cita,a ne da je plaćen da procita.

(četvrtak, 09. mar 2017, 09:32)
Игор Ђуровић [neregistrovani]

археолог

По професији сам археолог. Сматрам да прикази на овој стени имају паралела са бронзанодопским цртежима из Шведске из места Танум (ратник са дугом издигнутом секиром, која је парадна), а адорирајућа фигура са даром у посуди до њега паралеле са гробом-тумулом званим Kivik tomb такође Шведска, бронзано доба око 1000 пре н.е. Розета са повијеним крајевима је соларни симбол познат код свих Индоевропљана, типичан на целом континенту, симбол врховног паганског бога, небеског оца. И небески орао је вероватно његов симбол или отеловљење. Ратник на коњу има мач са неким карактеристикама као и шлем који би могли да воде ка даљим закључцима. Из свега реченог, овде испод стене налазио се вероватно гроб неког хероја, који је највероватније спран и нестао. Ето занимације за колеге и авантуристе.

(sreda, 08. mar 2017, 14:19)
anonymousПрвослав [neregistrovani]

Срби народ најстарији

Илири и Келти су Срби! То су писали још стари Грци и други историчари. ДНК то потврђуе!

(utorak, 07. mar 2017, 23:51)
Setanta [neregistrovani]

ogham

Kelti su imali, ili bolje, imaju - ipak se radi o narodu koji i dalje postoji - pismo koje se zove Ogham (Ogam). Pismo se najviše koristilo na "Britanskim" ostrvima (naročito u Irskoj i Škotskoj), ali postoje dokazi da su ga koristili i kontinentalni Kelti...

(utorak, 07. mar 2017, 20:57)
M [neregistrovani]

одговор

Та легенда се односи на тзв. Тодорце, и повезан је са Светим Теодором који се прославља на Тодорову суботу. Сматра се да су та бића у народну религију Срба дошла из вере старих Словена. Нису Трачани једини народ који је имао мотив коњаника.

(utorak, 07. mar 2017, 19:18)
Očevidac NLO! [neregistrovani]

Siguran sam da su ljudi...

i pre mnogo vekova viđali NLO daleko naprednijih inteligencija,ali nisu mogli da objasne ni gromove i munje,akamoli NLO!-(Mislite šta hoćete,ali ne diskutujem o dvostrukom viđenju NLO!Šta ću vam!))

(utorak, 07. mar 2017, 15:07)
anonymous [neregistrovani]

Jedna po jedna kockica

I tako jedna po jedna kockica se uklapa u stvarnu istoriju ovoh prostora a ne bećko berlinske falsifikate kojima nas uče u školama i na fakultetima. Simboli su Keltski ako koristimo Bečku terminologiju. Ili jednostavno srpski ako koristimo normalnu terminologiju istorije ovih prostora.Smejali se ljudi Šašavom Deretiću, a kako vreme prolazi jedna po jedna teza dobija materijalne dokaze koje mogu da negiraju samo oni sa glavom u pesku a razumom u nečijoj tuđoj kasi koja ih plaća.

(utorak, 07. mar 2017, 11:36)
anonymous [neregistrovani]

naravno

Bravo za komentar

(utorak, 07. mar 2017, 09:06)
Peđa iz Novog Sada [neregistrovani]

Tračani ?

Figura na konju sa ispruženim mačem podseća me na tzv. "tračke konjanike", ali ne znam da li su Tračani stigli toliko na istok.