Lepi su vam ti vaši kroasani, nego jel' imate burek?

Kroasani i bageti čine da se ova pekara po izgledu ne razlikuje mnogo od drugih u Beogradu. Ali vlasnice, koje mese peciva, na srpskom razumeju samo jedno pitanje.

„Imate jogurt i burek?“, pitanje je koje najčešće postavljaju vlasnici pekare Klemans Diđovani. 

Ali, Klara i Klemans odgovaraju odrično. U Srbiju su zajedno stigle sa jednim ciljem – da ovde prave francuska peciva.

„Na početku, prve nedelje ljudi su dolazili svako jutro i to pitali. I bio je jedan čovek koji je bio i malo razočaran kada je shvatio da je ovo francuska pekara i da nemamo burek i jogurt. Čak nam je rekao da on u svom životu nije video pekaru da nema burek“, priča Klemans.

Srbiju nisu slučajno odabrale, jer je Klarina porodica srpskog porekla. Dve drugarice kažu da su zato odlučile da spakuju kofere i presele se iz Lila u Beograd.

„Ima dve godine, u stvari već tri godine kako sam posetila Beograd i obožavam ovaj grad. A Klemans je želela da napusti Francusku, bila joj je potrebna neka promena. Ja sam predložila Beograd, jer je ovo grad koji ima posebnu energiju i pun je mladih ljudi. Odlučile smo da dođemo zajedno i otvorimo malu francusku pekaru. Zato što ovde uopšte ne postoji takav tip radnje. A ja sam po profesiji pekarka, išla sam u školu da bih naučila da mesim hleb, pravim kroasane, i sada sve to primenjujem ovde“, kaže Klara Pulja.

Francuskinje su obilazile šaltere, sakupljale papire i posle godinu dana borbe sa administracijom uspele da otvore pekaru.

„Ovde sada pravimo kroasane, čokoladni hleb, čokoladni tart, kolač sa limunom, kolač sa bademima, sve vrste sendviča, kiš, tart, hleb, francuski baget, hleb rustik, eto, sve to...“, nabraja Klara.

Pomoću peciva u malim količinama, Francuskinje pokušavaju da promene navike Beograđana. Hrksav i vruć hleb od kilogram – tu nećete naći.

„Sada su se već navikli i obožavaju krosane i bagete, i kiš naravno, koji vi ovde ne jedete često. To je klasičan kolač i komšije u našem kraju su ga baš zavolele. Trudimo se da komuniciramo što je više moguće sa našim kupcima. Nije lako, ali se trudimo. Kluč je u razgovoru i da im nekako objasnimo sa čim je koji proizvod. I naravno da im pokažemo da kroasan da bi bio dobar ne mora biti težak kilogram. Kroasan koji ovde pravimo ima tek 90 grama“, ističe Klemans.

Svako jutro ustaju u četiri da bi stigle sve da umese. Nije im teško, jer kažu da im je život u Srbiji zanimljiviji i bezbrižniji. Ipak, priznaju da ih povremeno uhvati nostalgija.

„Ponekad mi nedostaju neka francuska ukusna jela koja volim i koja me podsećaju na moju zemlju. A kad mi se baš prijedu, ja ovde ne mogu da ih pronađem ovde. I nedostaje mi majka, naravno“, kaže mlada pekarka iz Francuske.

Poslom su zadovoljne, a planiraju i da prošire proizvodnju. Spremne su da praznim krosanom izazovu burek sa mesom na megdan.