Beogradska mumija prikazana u okviru Dana kulturne baštine

Svoj put iz Egipta do srpske prestonice beogradska mumija našla je preko Sredozemnog mora i Dunava, a započela je „avanturu po svetu“ kao predmet na ilegalnom tržištu u vreme siromaštva u Egiptu. Danas je izložena očima posetilaca koji dođu u Narodni muzej, u okviru Dana kulturne baštine.

Београдска мумија приказана у оквиру Дана културне баштине

Beograd je jedan od retkih evropskih gradova, rekla je u razgovoru za Tanjug kustos Narodnog muzeja u Beogradu Ivana Minić, koji se može pohvaliti tako retkim kulturnim dobrom kao što je staroegipatska mumija.

U Starom Egiptu je bio običaj da se mumificiraju važne ličnosti u društvu, da bi se tako sačuvala njihova duša, a duša, kako se tada verovalo, ne može da preživi bez tela.

Tako je i beogradska mumija u prethodnom životu, onom stvarnom, od 350 do 300 godine p. n. e, bila u stvari sveštenik po imenu Nestim, a životni je vek proveo služeći u Hramu boga Mina, staroegipatskog boga plodnosti.

Njegova duša je, prema tamošnjim verovanjima, živela u Egiptu sve do 1888. godine, kada je, kaže Minićeva, jedan advokat iz Mokrina, Pavle Riđički, pošao na put oko sveta pa tako stigao i u čuveni egipatski muzej „Luksor“ i tamo kupio mumiju.

Bilo je to vreme velikog siromaštva u Egiptu, navodi Minićeva, pa su Egipćani ilegalno prodavali svoja kulturna dobra, a Riđički je to iskoristio da bi svom narodu poklonio nesvakidašnji poklon da, kako je tada rekao, „gledi i tako se podučava“.

Beograđani, ali i svi drugi, beogradsku mumiju mogu da vide još danas od četiri sata popodne, kada će u Narodnom muzeju biti i stručni vodič, a u oktobru su za takav obilazak, uz napomene stručnjaka, predviđena još dva dana.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.