U devetoj deceniji na bajkerskoj misiji

Vedru i nasmejanu, Desanku Stanković zatekli smo u društvu bajkera, ispred moto-kluba „Čivija“, čiji je najstariji član. Motore je zavolela uz sina, a sa unukom najviše voli da se vozi. Za petnaest godina, na harli dejvidsonu, zajedno su prešli više od 5.000 kilometara.

„Svaki dan bih mogla ovako, verujte mi“, kaže Desanka. „Ne plašim se, nit se plašim,
niti me šta boli“.

Za baku u devetoj deceniji, svaka vožnja je nova avantura. Voli da se druži i putuje sa mladima, a dnevno prepešači i po nekoliko kilometara.

Njen unuk Dragoljub Stanković kaže da je, kad god je pozove, raspoložena za vožnju: „Brzo se oblači za pola sata je spremna. Bako idemo, sedaj polako“.

Šnajderka po struci, sama je othranila troje dece i napravila kuću. Znala je i da vari i da brusi, a sada u penziji uživa u druženju i brzoj vožnji na motoru.

„Sve sam radila. I malterisala i zidala. Sve“, kaže Desanka. „Prošla sam puno, i
Novi Sad, Kosovsku Mitrovicu, i Kraljevo, Kragujevac. Svuda sam prošla“.

Superbaka, kako je bajkeri još zovu, najjača je „čivija“ u moto-klubu. Nema mobilni telefon, zbog čega je na skupovima, često i izgube.

„Interesuje je sve, pa nekad nam se zagubi“, kaže njen sin Dušan Stanković. „Treba na primer da krenemo nazad, a nje nema. Odjednom se pojavljuje, i onda nastaje rasprava sa bajkerima“.

Želja Desanke Stanković, koje ima šestoro praunuka, je da na motoru, češće odlazi u 450 kilometara udaljenu Kosovsku Mitrovicu, iz koje se pre više od pola veka doselila u Šabac.

rts.sabac@rts.rs