Oluje na Suncu izvor života na Zemlji

Reč je o novom objašnjenju porekla složenih biomolekula, to jest hemijskih jedinjenja u živim organizmima na Zemlji, u šta je uključeno Sunce, njegove erupcije, istakao je u izjavi za AFP Vladimir Ajrapetijan, iz Centra „Godar“ Američke agencije za istraživanje svemira (Nasa), koautor studije.

Zemlja je veoma posebna planeta. Njen vazduh sadrži savršenu kombinaciju hemijskih supstanci potrebnih za život i njena temperatura je idealna, omogućavajući da voda bude tečna.

Pod pretpostavkom da je Sunce u svojoj „mladosti“ bilo aktivno kao mlade zvezde koje osmatramo danas, Ajrapetijan i njegove kolege proučavali su model uticaja solarnih oluja - žestoke bujice čestica i zračenja s naše zvezde u svemir, te i u mladu Zemljinu atmosferu.

„Posmatranje mladih zvezda, poput našeg Sunca, u prvih nekoliko stotina miliona godina ukazuje na to da je naše Sunce imalo burnu prošlost, sa takođe čestim i moćnim erupcijama“, rekao je Nasin stručnjak naglasivši da su te moćne solarne oluje izbacivale tokove energije više od hiljadu milijardi puta jače od atomske bombe.

Autori su simulacijom otkrili da naelektrisane solarne čestice ulaze u interakciju sa komponentama atmosfere Zemlje, a molekuli azota se pretvaraju u azot-dioksid (N2O) i u vodonik-cijanid (HCN).

Vodonik-cijanid tada može da obezbedi snabdevanje azotom za formiranje aminokiselina, za nastanak proteina i gradivnih blokova života. Azot-dioksid, gas staklene bašte, mogao je da zagreje površinu Zemlje i dovede je na temperaturi kompatibilnu s tečnim stanjem vode, iako je u to vreme Sunce bilo 30 odsto slabije nego sada.

„To ukazuje na to da je, čak i tada, dok su sudari asteroida i kometa tek snabdevali Zemlju vodom, naša planeta bila naseljiva“, zaključio je istraživač i dodao da se to desilo mnogo ranije nego što smo mislili.

Naučna zajednica veruje da su se prvi oblici života na Zemlji pojavili pre 3,5 milijardi godina.

Studija je objavljena u časopsu Nature Geoscience.