Beogradska mumija stara 2.300 godina

Priča o ovoj mumiji počinje davne 1888. godine, kada je srpski dobrotvor Pavle Riđički, tokom putovanja po Egiptu, kupio mumiju i poklonio je muzeju u Beogradu.

„Njegova želja je bila da tu mumiju kupi Srpskom naroda i da je, kako je rekao, 'gledi i pouči se drevnom običaju misiraca'“, rekao je dr Branislav Anđelković, egiptolog.

Na osnovu istraživanja urađenih devedesetih godina, utvrđeno je da je reč o mumifikovanim ostacima egipatskog sveštenika.

„Uspeli smo da mu vratimo identitet i da saznamo da je to Nesmin tj. 'onaj koji pripada bogu Minu', takođe, njegovu geneologiju, da potiče iz negde oko 350. godine pre naše ere iz grada Ahmima u Egiptu“, dodao je dr Anđelković.

Stručnjaci ističu da je istraživanja na mumiji nephodno nastaviti, jer je vidljivi svitak papirusa koji se nalazi pod rukom mumije možda najpotpunija verzija egipatske Knjige mrtvih.

„Ne postoji nijedna mumija na svetu trenutno za koju se zna da ima sopstveni papirus u sebi. Ima mumija i ima papirusa, ali zajedno je ovo jedinstveni slučaj. Ja ga doživljavam kao jedno neotvoreno pismo poslato nama pre 2.300 godina koje bi svakako vredelo otvoriti i pročitati“, zaključio je Anđelković.

Ljubitelji istorije očekuju da će se uskoro naći rešenje kako bi beogradsku mumiju mogli da vide svi ljubitelji staroegipatske kulture baš onako kako je to, poklanjajući je Beogradu, i želeo Pavle Riđički.

I dok se nadležni ne dogovre da li će, i kada, beogradska mumija biti izložena za javnost, istorijsko podsećanje da je 1892. godine naš veliki naučnik Nikola Tesla prilikom jedine posete Beogradu obišao egipatskog sveštenika Nesmina u Narodnom muzeju u Beogradu.