Tajne arheološkog blaga Prebreze

Osamdesetogodišnji Rade Rakonjac želeo je da ekipi RTS-a u dolini Gluvog potoka, pre mraka, pokaže okamenjenu pticu. Iako pod lišćem, brzo je našao, jer svaki deo lokaliteta, koji je slučajno pronašao kao dete davne 1947, dobro poznaje.

Do prošle godine, punih 56 godina Rade Rakonjac bio je čuvar ovog prostora.

„Meni je bilo prijatno u duši da svet zna za Prebrezu, a posebno mi je bilo drago što je i moja malenkost dala doprinos nauci“, kaže Rakonjac.

Da nije bilo erozije, za Prebrezu, u podnožju Jasterpca, se ne bi znalo. Stručnjaci tvrde da je značajnije paleontološko nalazište u Evropi.

Lokalitet Prebreza star je između 10 i 16 miliona godina. Reč je o svojevrsnom muzeju na otvorenom, gde dolazi uglavnom stručna javnost da proveri šta je do sada sve pronađeno. Tu su replike okamenjenih fosila, a originali se nalaze u Prirodnjačkom muzeju u Boegradu.

„To je izuzetno staro za naše pojmove i izuzetno vredno nalazište, jer pokazuje jedno vreme kada se životinjski svet znatno razlikovao od ovog današnjeg“, kaže Julka Kuzmanović, arheološkinja Narodnog muzeja u Prokuplju.

Za putnike namernike putokazi postoje. Uređeni su put i staze, a i žitelji sela Prebreza sada znaju šta pored sela imaju.

„Ovaj narod jeste svestan. U početku su bili jako uplašeni ljudi. Sada smo mi rado ovde prihvaćeni, ali kažem - u početku to nije bilo tako“, ističe Miroljub Krasić, rukovodilac projekta Zaštićenog prostora.

Stepanovići iz Blaca pre 36 godina u dvorištu su pronašli zub mamuta, a nedavno se iznad kuće pojavila i velika kost. Radisav je zub našao kada je kopao temelj kuće 1980. godine i čuva ga kao uspomenu.

„Ne znam, ako će Opština nešto da preuzima neka uzima, ako ne - to će tako da stoji dok samo ne padne ili se otkrije. Ne znam, videćemo“, kaže Stepanović.

Na Prebrezi su mnogi magistrirali. Dva naučnika su doktorirala, a toplički kraj može da profitira, jer ima jedinstveni Spomenik prirode.