Hirurške maske kao svakodnevica

Onaj ko se u Evropi odvaži da, van bolničkog konteksta, stavi hiruršku masku na lice rizikuje da bude izvrgnut ogovaranju i ruglu.

Na Starom kontinentu epidemije gripa i drugih zaraznih bolesti koje se prenose kašljanjem i kijanjem, uprkos svojim neprijatnim i ponekad teškim posledicama, po pravilu ne motivišu stanovništvo da posegne za hirurškim maskama. Evropljani se, čini se, za takvu meru odlučuju samo kada se suoče sa infektivnom bolešću izrazito visoke smrtnosti.

U Japanu, međutim, stanovništvo bez i najmanjeg ustručavanja masovno nosi hirurške maske u svakodnevnom životu i u uslovima kada ne preti velika, neposredna opasnost po zdravlje.

U toj zemlji radnici koji ne smeju sebi da dozvole odsustvo sa posla, đaci koji se intenzivno spremaju za važne prijemne ispite, kao i sportisti koje očekuju velike borbe, postupaju pragmatično i nose hirurške maske da bi se zaštitili od materijalnog gubitka i raznih poslovnih i drugih životnih komplikacija koje može da prouzrokuje bolest.

Takođe, u Japanu se obzir prema drugima smatra za jednu od najviših ličnih vrlina i predstavlja jednu od najvažnijih društvenih vrednosti, pa ljudi koji su prehlađeni ali su u stanju da se kreću i rade – nose hirurške maske kako ne bi zarazili svoje kolege i prijatelje.

Korišćenje maski u toj ostrvskoj zemlji na Dalekom istoku toliko je uobičajeno da se kijanje i kašljanje bez maske na javnim mestima sada već doživljavaju kao velika neotesanost.

Hirurške maske u Japanu imaju i praktičnu stranu koja nije vezana za zdravlje. Naime, puno ljudi koriste ih prosto da bi se osećali prijatnije zimi, odnosno da bi zagrejali lice i hladan vazduh koji udišu. Među ženama je česta i praksa da stave masku kada idu do samoposluge ili banke, a nemaju vremena ili želje da se doteraju.

Nošenje hirurških maski, generalno, pruža i psihološku potporu osobama nesigurnim u sopstveni izgled, jer prikriva podočnjake, otekline, bubuljice i bore.

Maske, tvrde japanski psiholozi, takođe pružaju anonimnost koja izrazito stidljivim i povučenim osobama olakšava da izbegnu neželjenu komunikaciju sa poznanicima ili da izraze nezadovoljstvo prema ugostiteljskim radnicima ili službenicima u administraciji.

Tako stečena anonimnost, međutim, i kriminalcima omogućava lakše delovanje pred objektivima sigurnosnih kamera, pa hirurške maske često koriste i pljačkaši prodavnica i prevaranti koji na bankomatima pokušavaju da isprazne tuđe račune.

Pojedini japanski proizvođači mušterijama nude i hirurške maske u različitim bojama i dezenima i sa umirujućim mirisima, pa one čak mogu da posluže i kao modni detalj ili sredstvo za smirenje.

Najsmrtonosniji grip u istoriji

Japanci su prvi put počeli da u svakodnevnom životu nose hirurške maske kada se njihovom zemljom 1918. godine proširio smrtonosni grip poznat pod nazivom „španska groznica“.

Taj grip, za koji se smatra da je u dva talasa usmrtio bar 50 miliona ljudi širom sveta, važi za najveću pošast savremenog doba.

Neki naučnici procenjuju da je od njega, moguće, nastradalo i čitavih 100 miliona ljudi, jer su simptomi, kao što je krvarenje sluzokože, i smrt koju je često prouzrokovao, izvesno vreme bili pripisivani drugim oboljenjima sličnog toka i ishoda, poput kolere, tifusa i deng groznice. Osim toga, generalno, u mnogim delovima sveta početkom prošlog veka još uvek nije postojala sistematska i precizna medicinska evidencija.

Temeljni Japanci, međutim, zabeležili su da je „španska groznica“ u njihovoj zemlji u dva naleta, u drugoj polovini 1918. i u prvom tromesečju 1919. godine, zarazila 21,6 miliona ljudi, više od trećine tadašnje populacije, i pritom odnela oko 257.000 života. Virus je potom mutirao i nova forma gripa je kasnije tokom 1919. u toj državi usmrtila još oko 60.000 ljudi.

Važna odlika virusa „španske groznice“ bila je to što je, za razliku od velike većine drugih replikatora te vrste, koji po pravilu usmrte puno starih, dece i bolesnih, uglavnom ubijao ljude u naponu snage, u dvadesetim i tridesetim godinama života.

Mada se stopa smrtnosti kod drugih vrsta gripa obično kreće svega oko jedne desetine procenta, „španska groznica“ je, smatra se, u smrt oterala između 10 i 20 procenata zaraženih.

Iako tokom trajanja same epidemije lekari nisu uspeli da utvrde šta je uzročnik zaraze, uzorak tog smrtonosnog virusa je deceniju i po kasnije izolovan iz zamrznutih tela preminulih.

Izučavanje tako dobijenog virusa „španske groznice“ pokazalo je da on zapravo ubija tako što izaziva prekomernu imunu reakciju organizma, kada antitela napadaju ne samo izazivača bolesti već i ćelije samog organizma.

To saznanje je rešilo misteriju u vezi sa tim zašto je, proporcionalno, najviše žrtava bilo u najzdravijem sloju stanovništva, jer su upravo mladi odrasli ljudi ti koji imaju najjači imunitet, odnosno moć da patogenu pruže najveći otpor stvaranjem velikog broja antitela.

„Španska groznica“ nije počela u Španiji

Mada je, na nesreću Španaca, najveća pošast u savremenoj istoriji čovečanstva ime dobila po njihovoj domovini, jasno je da prvo žarište pandemije nije bilo u toj zemlji na Iberijskom poluostrvu.

O tome gde je ona izbila postoji više različitih teorija, a najnovija i najuticajnija među njima je da se virus prvobitno pojavio na Zapadnom frontu u Francuskoj među domaćim i britanskim vojnicima.

Druga teorija, međutim, kaže da je epidemija najpre buknula u kasarnama u državi Kanzas u SAD, odakle su je u Evropu preneli američki vojnici poslati na ratište u Francusku i Belgiju.

Prema nekim istoričarima, postoje dokazi da se virus zapravo najpre pojavio u Kini, odakle su ga u Evropu preneli kineski radnici koji su u velikom broju bili angažovani na logističkim poslovima za potrebe francuskih i britanskih trupa.

Kako god bilo, razlog zašto je epidemija gripa izazvana virusom H1N1 dobila naziv „španska groznica“ je taj, tvrde istoričari, što su Francuska, Velika Britanija i Sjedinjene Države sprovodile ratnu cenzuru da bi očuvale moral u vojsci i narodu i tako neko vreme prikrile razmere zdravstvenog problema sa kojima su se suočavali njihovi vojnici.

S druge strane, u Španiji, koja nije učestvovala u Prvom svetskom ratu, grip je dobio veliki publicitet jer je od njega oboleo tadašnji vladar, kralj Alfonso XIII.

Hirurške maske danas popularnije nego ikad pre

Virus „španske groznice“ dospeo je u Japan, najverovatnije, preko luke Kobe koja je početkom dvadesetog veka, uz Jokohamu, bila najvažnija pomorska kapija dalekoistočne carevine kada je u pitanju međunarodni putnički saobraćaj.

Kao i drugde u svetu, u Zemlji izlazećeg sunca su proporcionalno najviše stradali mladi. Mnogo žrtava je zabeleženo i u japanskom ekspedicionom korpusu, koji je brojao čak 120.000 ljudi i koji je 1918. godine prodro u istočni Sibir da bi učestvovao u velikoj međunarodnoj akciji za gušenje Oktobarske revolucije i, pritom, pokušao da prigrabi resursima bogatu rusku teritoriju u Aziji.

Šok koji su izazvali masovna pogibija i oboljenje više od trećine ukupnog stanovništva, u Japanu je stvorio novi kulturološki fenomen – rutinsko korišćenje hirurške maske u svakodnevnom životu.

Arhivske fotografije ukazuju na to da su tokom epidemije „španske groznice“ hirurške maske nošene i u SAD i u zapadnoj Evropi, ali dok su zapadnjaci prestali sa njihovim korišćenjem kada je opasnost minula, pedantni Japanci, čija religija i kultura od davnina naglašavaju ritualnu i fizičku čistoću, nastavili su sa njihovom upotrebom u svakodnevnom životu.

Sto godina nakon velike epidemije „španske groznice“, Japanci danas više nego ikada ranije nose hirurške maske u svakodnevnom životu, za šta postoji nekoliko ekoloških, epidemioloških i ekonomskih razloga.

Naime, poslednjih decenija u Japanu sve više ljudi u gradovima pati od polenske groznice, a proizvođači hirurških maski tvrde da nove tehnologije u njihovoj izradi znatno ublažavaju taj problem.

Rastu prodaje maski u proteklih nekoliko godina doprinela je i nuklearna nesreća u Fukušimi, kao i sve češći izveštaji domaćih medija o opasnosti od neobično velikog atmosferskog zagađenja u susednoj Kini, koje snažni vetrovi sa kontinenta nose u Japan, naročito zimi.

Među stanovništvom u Japanu još uvek je i sveže sećanje na strah od epidemije sarsa, svinjskog i ptičjeg gripa, koje su poslednjih godina izbile u Kini i Vijetnamu.

Takođe, pored standardnih pakovanja od po pet hirurških maski, koja koštaju oko tri evra i prodaju se u samoposlugama, danas se u specijalizovanim dragstorima i apotekama u Japanu po istoj ceni mogu naći i pakovanja od po čak sto maski za jednokratnu upotrebu.

Statistika pokazuje da od početka ove decenije Japanci na hirurške maske troše između 170 i 200 miliona evra godišnje.