„Kjurioziti“ sleteo na dno nekada ogromnog jezera

Krater Gejl, u koji je „Kjurioziti“ prvobitno sleteo, nekada je bio dno ogromnog jezera, kažu Nasini naučnici. Slojevi sedimentnih stena, njihova debljina i tip, odgovaraju onima koji se mogu pronaći u jezerskim basenima na Zemlji.

Pre nekoliko milijardi godina marsovski krater Gejl, prečnika 154 kilometra, bio je dno ogromnog jezera, a naučnici smatraju da su u njemu uslovi bili dovoljno dobri za razvoj mikroba.

Majkl Mejer, vođa programa za istraživanje Crvene planete, objašnjava da nalazi rovera o sedimentnim stenama unutar kratera ukazuju da je drevno jezero postojalo dovoljno dugo da bi formiralo sistem reka i njihovih širokih delti.

Zahvaljujući vodenim tokovima, vetru i aluvijalnim nanosima – formirana je pet kilometara visoka planina u centru kratera.

To znači da ona nije postojala kada je krater formiran, koji je najverovatnije nastao kao rezultat udara asteroida pre više od četiri milijarde godina.

Činjenica da se u krateru nekada nalazilo jezero nameće pitanje: Kakva je klima bila potrebna da bi se toliko vode održalo tako dugo?

„Da bi se milionima godina održalo toliko vode, klima je morala biti izuzetno vlažna, sa veoma aktivnim hidrološkim ciklusima“, objašnjava jedan od članova istraživačkog tima Ašvin Vasavada.

Teorija o velikoj količini vlage u atmosferi u skladu je sa pretpostavkama naučnika da je na Marsu nekada davno bilo obilje vode.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.