Lajkovi na Fejsbuku utiču na popularnost u školi!

Na socijalnim mrežama na poziv za prijateljstvo uglavnom se odgovara sa „prihvatam“, a ovakva prijateljstva su ne samo uobičajena, već često i vrlo poželjna.

„Važno je koliko imaš prijatelja i koliko imaš lajkova na slikama - tako određuješ da li ti je slika dovoljno lepa, jer ako imaš 50 i više lajkova, to je super. Ako imaš manje onda ćeš pomisliti 'jao ova slika mi nije dovoljno lepa, bolje da je obrišem pa da se ponovo slikam'“, kaže jedna srednjoškolka.

„Nedovoljno lajkova svakako može negativno da se odrazi na neki doživljaj lične vrednosti, jer mlada osoba verovatno rezonuje na sledeći način: koliko imam prijatelja ili lajkova, toliko vredim u tom socijalnom svetu“, objašnjava psiholog Mia Popić.

Druželjubivost i nepažnja na društvenim mrežama, obradovaće najpre one koji će ih i zloupotrebiti. Posledice su, u najboljem slučaju, uvrede i ponižavajući komentari.

„Neko uzme nečiju fotografiju, nema veze da li su prijatelji, onda je okači na Fejsbuk i tada počnu uvrede: kako je ružna, debela ili kako ima veliki nos“, navodi srednjoškolka Natalija.

„Nekada nam šalju uvredljive snimke, za koje znaju da će nas povrediti, znaju da će nas drugari ili prijatelji ismevati zbog toga, a oni to rade namerno“, kaže dvanaestogodišnji Tomislav.

„Reakcija na javnu sramotu može da se kreće od depresije, gde se mlada osoba povlači u sebe, ili u besnu agresiju koja onda motiviše na osvetu“, objašnjava psiholog.

Prejaka reč ubila je, za godinu dana, najmanje devetoro tinejdžera. Poslednji slučaj nedavno se dogodio u Italiji.

Četrnaestogodišnja devojčica se bacila kroz prozor nakon što se na Fejsbuku pojavio snimak, praćen uvredama i kritikama, na kom se vidi kako pijana leži na podu.

„Činjenica je da su devojke češće žrtve te vrste nasilja zbog poruka, raznih uvreda, ružnih reči i fotografija“, smatra profesor prava Igor Stogov.

„Jedan moj drug se posvađao sa drugaricom i ona, da bi mu se osvetila, pisala je svašta o njemu, svakakve uvrede. Hteo je da se ubije. Bilo mu je toliko neprijatno da je i 'došlo do toga'“, kaže jedan učenik.

Poslednje istraživanje rađeno u 17 osnovnih i 17 srednjih škola, pokazalo je da je oko 12 posto tinejdžera bilo izloženo nekoj vrsti nasilja na socijalnim mrežama, dok je 70 odsto njih neopreznim ponašanjem dovelo sebe u rizičnu situaciju.

„Mislim da roditelji nisu zainteresovani, decu uopšte ne kontrolišu. Mališani imaju potpunu slobodu, sami biraju s kim će komunicirati putem društvenih mreža“, dodaje profesor Stogov.

Ni škole nisu bolje. Na časovima informatike, gde se uči o računarima, uglavnom se stiču teoretska znanja.

„Mislim da država treba da organizuje edukativne seminare u svakoj školi, u što više odeljenja, da im prisustvuje što više učenika. Oni treba da znaju kako to digitalno nasilje može da se spreči, kakve su njegove posledice“, objašnjava Stogov.

„Šta može da se uradi? Da se, putem nastave informatike, utiče na mlade. Treba obučiti odgovorno osoblje kako da u školama ukažu na prevenciju digitalnog nasilja“, ističe Biljana Lajović iz Ministarstva prosvete.

Može početi bezazleno, neprimerenom šalom na račun nečijeg izgleda. Ali kada i drugi počnu da se tako šale, to postaje psihološka tortura za već nesigurne tinejdžere. Od broja lajkova, hejtova, komentara ili prijatelja ponekad zavisi nečiji život.