Čergari 21. veka

Bili su gradska deca kojoj je snagu davao pank, vodila ih anarhistička filozofija, mrzeli su Margaret Tačer i... završili na starim, rasklimatanim kolicima u potrazi za nomadskom slobodom.

Britanski čergari današnjice, ili preciznije rečeno 21. veka, tu filozofiju su digli na viši nivo – iako insistiraju na životu u tradicionalnim karavanima koje vuku konji, što znači bez kombija, kamp-prikolica i sličnih vozila na benzin, zadržali su tehnologiju u velikoj meri – mobilni telefoni, laptopovi i Fejsbuk uvek su prisutni.

Priče o onima koji su na Ostrvu nomadski živeli, krajem osamdesetih i tokom devedesetih godina prošlog veka bile su nekako normalne – vesti o njihovim ilegalnim žurkama, sukobima sa policijom, zaplenama droge i kriminalnim radnjama nisu iznenađivale nikoga.

Deca iz porodica srednje klase su, i pored užasnutosti zatečenih roditelja, hrlila da formiraju kolone, omađijana romantičnim načinom života, nedostatkom pravila i idejom da ne znaju gde će biti sutra.

Njihovi „krpeni" konvoji tutnjali su zemljom, od festivala do festivala, od ilegalnog mesta do ilegalnog mesta, vrlo često iritirajući zemljoposednike i snage reda.

Međutim, o „putnicima novog doba" malo toga se piše, što ne znači da se pokret u poslednjoj deceniji ugasio.

Fotograf Ijain Mekel pratio je manju grupu modernih nomada gotovo 10 godina, a onda objavio knjigu sa fotografijama koja je svojevrstan grafikon promena tog stila života.

Kao što rekosmo, preuzimanjem obrasca od romskih čergara, mnogi su odbacili motorna vozila i prešli na konjske zaprege.

„Kada sam našao ovo novo pleme odmetnika, veoma sam se iznenadio – koriste solarnu energiju, mobilne telefone, laptopove i Fejsbuk. Dopada mi se ideja da staro i novo odlično funkcionišu zajedno na otvorenom drumu", kaže Mekel.