Žene po inteligenciji prestižu muškarce

Postoji više definicija inteligencije, ali je najčešća ona da se radi o „mentalnoj karakteristici koja uključuje snalaženje u novim situacijama, sposobnost učenja na osnovu iskustva i razumevanje i korišćenje apstraktnih pojmova".

Inteligencija se meri IQ testovima koje je 1905. godine uveo francuski psiholog Alfred Bine, kako bi mogao da predvidi uspeh dece u školi i identifikuje mališane kojima će u učenju trebati posebna pomoć.

Ali, istorija testova inteligencije puna je kontroverzi, zbog razlika koje se uočavaju među polovima i različitim etničkim grupama.

Iako je najbolji rezultat na IQ testu, čak 218 bodova, ostvarila jedna žena, Amerikanka Merilin Savant, pripadnice lepšeg pola u poslednjih 100 godina u proseku su na testiranjima ovog tipa imale pet bodova manje nego muškarci.

Razlike među rasnim grupama prvi je uočio američki psiholog Artur Jensen sa Berklija koji je 1969. godine objavio da afroamerička deca imaju prosečan IQ 85, dok deca belaca imaju IQ 100.

Jensen je zaključio da je to velikim delom nasledno, što je izazvalo skandal, a kritičari su tvrdili da je razlika u rezultatima posledica različitih uslova odrastanja.

Među Jensenovim kritičarima bio je i doktor Džejms Flin, profesor na Univerzitetu „Otago" sa Novog Zelanda, svetski autoritet za testove inteligencije kojima se bavi skoro 60 godina, i koji je uočio da IQ ljudi na Zapadu raste tempom od tri boda za deset godina (u psihologiji se to naziva „Flinovim efektom").

Rasprava o razlikama u rezultatima na testovima inteligencije između žena i muškaraca i inače je „vruće" naučno, ali i političko pitanje.

To je osetio i Leri Samers, bivši rektor „Harvarda". On je 2005. godine održao predavanje u kojem je, kao jedan od mogućih razloga nezastupljenosti žena u prirodnim naukama, naveo „urođene razlike između muškaraca i žena".

Izazvao je veliki skandal i podneo ostavku, a na rektorskoj poziciji zamenila ga je Dru Gilpin Faust, prva žena na čelu „Harvarda".

Flin je poslednjih godina svoje ideje testirao analizirajući nove IQ testove iz zemalja Zapadne Evrope, Australije, Novog Zelanda, Argentine i Estonije.

Ta analiza pokazuje da se razlika u koeficijentu inteligencije među polovima, poslednjih godina sasvim izgubila.

Tako su razlike u Zapadnoj Evropi minimalne, u Australiji muškarci i žene u proseku imaju isti IQ, a u Estoniji, Argentini i Novom Zelandu žene imaju nešto viši IQ od muškaraca.

„To je posledica modernizacije. Složenost modernog sveta utiče na jačanje kognitivne kompleksnosti mozga, što dovodi do povećanja stepena inteligencije", objašnjava Flin.

Taj napredak je uočljiviji kod žena nego kod muškaraca, jer su u prošlosti bile u nepovoljnijoj poziciji.

Doktor Flin je naveo nekoliko mogućih objašnjenja bržeg rasta IQ kod žena, nego kod muškaraca.

Prema jednom, žene vode mnogo zahtevniji život balansirajući između obaveza u porodici i posla.

Moguće je i da žene imaju blago viši potencijal inteligencije nego muškarci, pa sada to počinju da realizuju.