Veličina mozga zavisi od društvene interakcije?

Timski rad bi možda mogao da objasni zbog čega ljudi imaju veći mozak, pokazala je objavljena studija škotskih i irskih naučnika.

U poređenju sa svojim precima, homo sapijens je cerebralni džin, a to je, kako prenosi AFP, zagonetka koju su naučnici dugo pokušavali da reše.

Stručnjaci sada veruju da odgovor možda leži u društvenoj interakciji.

Rad sa drugima pomogao je čoveku da preživi, ali je morao da razvije dovoljno veliki mozak kako bi se izborio sa svim društvenim kompleksnostima.

Tim istraživača je uz pomoć kompjuterskog modela simulirao ljudski mozak i omogućio mreži neurona da evoluiraju odgovarajući na seriju društvenih izazova.

Postojala su dva scenarija. Prvi je podrazumevao dva partnera u zločinu, koje je uhvatila policija i svaki je morao da odluči da li će „ocinkariti" onog drugog.

Drugi scenario je podrazumevao dve osobe zarobljene u vozilu u snežnoj lavini, koje moraju da odluče da li će zajedno pokušati da se izvuku, ili će sve prepustiti onom drugom.

U oba slučaja, pojedinac bi više dobio ukoliko bi bio sebičan. Istraživači su, međutim, bili intrigirani činjenicom da su sa razvojem mozga pojedinci birali saradnju.

„Velike grupe nepovezanih pojedinaca često sarađuju i to iziskuje kognitivne sposobnosti, kako bi se vodilo računa ko šta radi i uz pomoć kojih bi menjali svoje ponašanje", objasio je jedan od autora studije Luk Meknali sa koledža „Triniti" u Dablinu.

Meknali je ukazao da saradnja podrazumeva i malo kalkulacija. „Ako sarađujete a ja varam, sledeći put kada budemo radili vi možete da odlučite da zbog toga ne sarađujete sa mnom", objasnio je autora studije.

Luk Meknali je rekao i da se timski rad i veća sposobnost mozga „hrane" jedni drugim.

Evolucioni antropolog sa „Oksforda" Robin Danbar rekao je, komentarišući studiju, da ova otkrića doprinose razumevanju razvoja mozga, ali je dodao da psihološka ograničenja ipak postoje.

„Čoveku bi bio potreban mozak veličine kuće kako bi na planeti ispunjenoj ljudima saradnja bila savršena", kaže Danbar.

„Veličina našeg mozga limitira veličinu zajednice sa kojom možemo da sarađujemo", dodao je Danbar.

„Naša 'lična društvena mreža‘, ograničena je na oko 150 pojedinaca, a grupa od 500 iziskivala bi duplo veći mozak", rekao je Danbar.

„Kako bi stvorili veću društvenu integraciju, veću koheziju samo, na primer, u Francuskoj, da zanemarimo EU ili svet, moraćemo da pronađemo druge načine, a ne da čekamo evoluciju", dodao je Danbar.