Anšlus Grčke!

Zbog velike krize, u Evropi će 2018. godine izbiti rat, predviđa britanski istoričar Dominik Sendbruk, prenosi Dejli mejl.

U tom ratu će, tvrdi Sendbruk, Francuska napasti Britaniju, ruski tenkovi će ući u Letoniju, a nemačka vojska u Grčku.

Posle izjave nemačke kancelarke Angele Merkel da bi propast evra mogla da isprovocira rat u Evropi, Sendbruk tvrdi da je „rat ionako pred vratima" i da će početi 29. oktobra 2018. godine.

Sendbruk predviđa da će se u februaru 2012. godine protesti protiv mera štednje u Grčkoj pretvoriti u ulični rat i da će mesec dana kasnije Grčka objaviti kako se povlači iz evrozone.

Posle toga, uslediće slom evropskih berzi, što će, prema njegovim tvrdnjama, Nemci iskoristiti za početak „okupacije Grčke".

U leto iste godine, počinju problemi i u Italiji. Masovni protesti u velikim gradovima prerašće, smatra Sendbruk, u pravu pobunu naroda i Silvio Berluskoni će poslati vojsku da uspostavi red.

Posle prvih bombi na banke u Rimu, Milanu i Torinu, Berluskoni će zatražiti pomoć od Evrope, a na njegov poziv će se odazvati samo Nikola Sarkozi koji će italijanskom kolegi poslati u pomoć 15.000 francuskih vojnika.

U julu 2012. godine, troje ljudi gine u eksploziji bombe u banci u Frankfurtu, a mesec dana kasnije 15 ljudi nastradaće u Dablinu. U septembru će u eksplozijama širom Londona poginuti 36 osoba, predviđa Sendbruk.

Ni naredna, 2013. godina neće biti ništa bolja. Na poslednjem EU samitu u Briselu, u martu 2013. godine, manji evropski narodi počeće da se opiru zahtevu Nemačke da se usvoje još rigoroznije mere štednje.

Širom Evrope rađšće napetost. Skinhedsi uzimaju stvar u svoje ruke u Madridu i Budimpešti, gde stranci i imigranti postaju žrtve nasilja.

U proleće 2014. godine u Španiji će u krvavim protestima poginuti 63 osobe, ali će javnost više biti okupirana događanjima na istoku.

Kreću ruski tenkovi

Kriza u Letoniji dostigla je vrhunac – nezaposlenost je veća od 35 odsto, a kako je svaki treći stanovnik te zemlje po nacionalnosti Rus, ekonomska frustracija se uskoro pretvara u međunacionalni sukob.

Nakon nekoliko dana krvavih sukoba na ulicama Rige, 12. avgusta 2015. godine ruska vojska prelazi letonsku granicu. „Rusi su došli da vrate mir", reći će te 2015. Vladimir Putin u Letoniji, ali će svom narodu reći „pravo stanje stvari".

„Evropska kriza je prilika za Rusiju. Dani poniženja su za nama, naše carstvo će biti obnovljeno", obratiće se Putin Rusima.

Evropa i NATO se nisu baš „pretrgli" od pomoći Letoniji, tako da su ruske trupe šest meseci kasnije ušle u Estoniju, a martu 2016. godine i u Litvaniju, Belorusiju i Moldaviju.

U leto iste godine će Sarkozi, računajući sebe kao „reinkarnaciju Napoleona", izmeniti Ustav Francuske kako bi treći put zaredom mogao da postane predsednik.

„Kriza je nastala u Londonu", reći će francuskoj televiziji u intervjuu u avgustu 2016. godine Sarkozi. Opštem ratu će, predviđa Sendbruk, prethoditi njegov govor u Višiju pet dana pre katoličkog Božića 2016. godine u kome će poručiti da svi u EU moraju da prihvate evro, i da „Britance treba podsetiti da im je mesto u Evropi, pa makar i silom".

Dodatno zaoštravanje odnosa Francuske i Britanije dogodiće se posle izbijanja sukoba u Belgiji između Valonaca i Flamanaca. Britanci će u Belgiju poslati mirovne snage, ali će ih poslati i Sarkozi.

Sukob Britanaca i Francuza u Belgiji bio bi uvod u rat i doveo bi do invazije Francuske na Veliku Britaniju 2018. godine.

Na strani Francuza biće Španija i Italija, a finansijski će ih pomagati i Nemci i Rusi. Britanci ostaju sasvim sami zato što ih napuštaju i Amerikanci.

U Škotskoj se zatim, 70 odsto građana na referendumu izjašnjava za nezavisnost, a Prava IRA ponovo, gotovo svakodnevno, izvodi bombaške napade u Severnoj Irskoj.

„Vreme je da izbrišemo mrlju s Vaterloa", reći će Sarkozi i počeće invazija na Britaniju, koja će 2017. godine, zbog smanjenih sredstava, imati tek 75.000 vojnika.