ponedeljak, 06. sep 2010, 10:50 -> 15:25
Jarići zarobljeni na mostu
Dva jareta su provela gotovo 48 sati zarobljena na uzanom ispustu železničkog mosta na ruralnom jugu Montane, bez ideje kako da se pomaknu odatle. Spasilo ih je lokalno društvo za zaštitu životinja uz pomoć dizalice sa korpom.
Zalutavši nekako na jedno od najneobičnijih mesta na koja bi mogla životinja da zaluta - bočni ispust na konstrukciji železničkog mosta - dva jareta su gotovo nepomično provela dva dana na kosoj ivici širokoj svega 15 centimetara, 20 metara iznad zemlje!
S obzirom na to da ispod ovog mosta u zabiti američke države Montane prolazi drum kojim se „ređe ide", odnosno, prođe „dva vozila godišnje", može se reći da su jarići imali sreće što je pomoć, u vidu dizalice sa korpom, stigla samo 45 sati kasnije.
Pojedini američki mediji su spasavanja pasa i mačaka o kojima su dosada pisali, nazvali „šetnjom kroz park" u odnosu na ovo, verovatno po pitanju pristupačnosti mestu do kojeg je trebalo doći. I zaista, i sam pogled na lokaciju izaziva vrtoglavicu.
Mladi jarčevi, teški 11 i 15 kilograma, sve vreme su stajali na kosoj uzanoj ivici, iako se pored njih, na vrhu nosećeg stuba, nalazio nešto širi prostor. Tragovi pokazuju da su jarići išli do stuba samo da bi urinirali, a zatim se vraćali na najuži deo. Tu su povremeno uspevali i da legnu!
Spasavanje je inicirao vozač koji ih je slučajno spazio i pozvao lokalne vlasti, a one društvo za humani odnos prema životinjama „Rimrok". Međutim, akcija je izvedena tek dva dana kasnije zbog konfuzije oko lokacije, pa je tek novi poziv drugog zabrinutog vozača razrešio sve dileme.
Mirno čekali pomoć
„Sve vreme smo mislili da će da padnu", kaže Sendi Čerč, predsednica društva. „Jer oni su još bebe."
Ona pretpostavlja da su se životinje popele na most pod okriljem noći, a kada je svanulo, ukočile su se shvativši gde se nalaze.
Uz pomoć kancelarije šerifa okruga Maselšel, Čerčova i Kori Frimen, volonterka društva, obezbedile su dizalicu iz obližnjeg rudnika uglja, dovoljno visoku da dosegne do mosta.
„Očekivali smo da se uspaniče kad im ljudi priđu, ali bilo je baš suprotno. Kao da su bili zahvalni što smo im pomogli", objašnjava Sendi.
Osim što su izgladneli, jarići su bili u odličnom stanju. Ogrlice oko vrata su ukazale da su u nečijem vlasništvu. Ali, ako se ti ljudi ne jave, već je organizovano usvajanje.
„Svi vole životinje sa zanimljivom predistorijom", rekla je na kraju Sendi Čerč.
