Najveća palata komunizma

Zgrada u centru Bukurešta u kojoj su smešteni Senat i Poslanički dom Rumunije, najveća je upravna zgrada u Evropi i druga u svetu - odmah posle Pentagona. Ono što je zamišljeno kao simbol moći tadašnjeg predsednika Nikolaja Čaušeskua danas je, uz grofa Drakulu, najveća turistička atrakcija Rumunije.

Pre nekoliko godina, jedan srpski turista izgubio se u zgradi Parlamenta Rumunije. Pronašlo ga je obezbeđenje i to posle 14 sati intenzivne potrage.

Zvuči neverovatno, ali kad shvatite razmere Palate parlamenta, kako se danas zove građevina koju je Nikolaje Čaušesku nazivao Kuća naroda, shvatite da priča o višesatnoj potrazi za turistom nije tek neka sumnjiva legenda turističkih vodiča.

Palata Parlamenta pravi je grad u centru glavnog grada Rumunije.

Tristapedeset hiljada kvadratnih metara površina je koju zauzima 1.100 prostorija raspoređenih na 12 spratova. Iznad zemlje. Ispod površine ih je šest, a priča se - možda i sedam.

Teško je pronaći odgovarajuće epitete kojima bi se opisala građevina; malo je lakše statističkim podacima u kojima dominira igra velikih brojeva. Pri čemu su mnogi brojevi i dalje nepoznati javnosti.

Tako niko precizno ne zna koliko je tačno koštala izgradnja. Ono što se zna, to je da Palata parlamenta godišnje zaradi više od tri miliona evra, jer je dnevno poseti više od 1.000 turista. Svako fotografisanje posebno se naplaćuje, a televizijske ekipe, ukoliko žele da snime unutrašnjost građevine, 60 minuta snimanja trebalo bi da plate 5.000 evra.

Kadrovi koje je kamera RTS-a zabeležila ipak nisu plaćeni. Dva su razloga. Prvi - jer je naša ekipa Palatu posetila u organizaciji Delegacije Evropske unije, što je podrazumevalo dozvolu da se neki detalji zabeleže. Drugi - potvrđuje anegdotu o turisti s početka priče: naš snimatelj Aleksandar izgubio se u lavirintu hodnika. Pronađen je posle pola sata potrage.

Dovoljno da snimi nekoliko minuta priče. I da se vidi da i u enterijeru dominira igra velikih brojeva.

Dvestadvadeset hiljada kvadratnih metara pokrivaju tepisi. Dosta su udobni, tako da u novinarskom kutku nije nepristojno da se sedi na podu. Naprotiv.

Visoki su svodovi, takve i zavese. Neke i čak 16 metara. Po nekoliko tona teški su kristalni lusteri.

A tek je mermer - posebna priča. Kako je Čaušesku hteo da cela zgrada bude isključivo od domaćih materijala, sav mermer koji je iskopan u Rumuniji tokom 80-ih godina utrošen je u nju. Čak je bilo protivzakonito trošiti ga za bilo šta drugo. Priča se da su tako iscrpljena nalazišta ružičastog mermera i geološka slika Rumunije zauvek promenjena.

Srušeno 20 crkava, nekoliko bolnica, stadion...

A promenjena je i mapa glavnog grada. Raseljeno je 9.000 porodica, porušeno sve u krugu od šest kvadratnih kilometara, da bi se izgradili objekti u skladu sa luksuznom palatom. I Jelisejska polja, veća nego ona u Parizu.

Srušen je stadion, zatim nekoliko bolnica i više od 20 crkava i sinagoga. Neke su spasene - prenete sa podlogom i te crkvice i danas su tu - smeštene, skoro sakrivene, usred stambenih blokova.

Dvadeset hiljada radnika učestvovalo u izgradnji, plus milion i po, indirektno, u fabrikama koje su pripremale različite elemente za građevinu...

Praktično, cela Rumunija je učestvovala. Moralo se, volonterski.

Umesto 500 dana, koliko je Čaušesku planirao, izgradnja je trajala preko deset godina.

Bračni par Čaušesku nije doživeo završetak izgradnje. Kada su ubijeni u revoluciji 1989. tek dve trećine zgrade bilo je završeno.

A novu vlast sačekalo je pitanje - šta dalje sa građevinom?

Od ideje da bude uništena dinamitom, nakon proračuna koliko bi taj dinamit koštao, odustalo se.

Palata Parlamenta za Rumune danas sve je manje simbol komunističke epohe, a posebno su mlađe generacije ponosne na kolosalnost građevine i na veliki broj turista koje dovodi u njihov grad.

To ćete čuti i u svakodnevnom razgovoru. Kažu: ko god da je zidao - ipak je veliko dostignuće biti odmah uz Pentagon.

broj komentara 15 pošalji komentar
(petak, 09. okt 2015, 22:56)
Од свега по мало,за сваког по нешто! [neregistrovani]

БГ на води...

-Први већ купили станове!
-Други купују нову струну за пецаљке!
-Трећи имају само глисте!

(petak, 09. okt 2015, 18:15)
sale [neregistrovani]

ISTINA

Ispisano sa dusom

(petak, 09. okt 2015, 16:15)
anonymous [neregistrovani]

Megalomanija=zlo

Uopste me ne cudi da je oponent ove zgrade Pentagon, ista je to ideologija, samo drugo pakovanje.

(petak, 09. okt 2015, 14:26)
anonymous [neregistrovani]

pogresan izraz

Zasto prihvatate pogresan (i zlonameran) zapadnjacki izraz 'komunizam', kada je Rumunija, kao i SFRJ, kao i ceo 'Istocni blok', po obliku drustvenog uredjenja bila socijalisticka drzava?

(petak, 09. okt 2015, 13:57)
anonymous [neregistrovani]

piramide

da je u starom egiptu bilo "demokratije" ne bi bilo ni piramida, ni zlatne maske tutankamona, ni obeliska, ni ... Mi imamo "demokratiju" ali zato malo šta drugo.

Nisam za dikataturu ali nisam ni za kvazi demokratiju. Jedino što tražim jeste pravna država.

(petak, 09. okt 2015, 13:16)
Slavko [neregistrovani]

Al se nekad dobro jelo, baš.

Na istovetan način su nastajala gotovo sva velelepna zdanja po Evropi od pre nekoliko hiljada do pre par stotina godina. Od buržoaske revolucije vlasti i oni s kintom u džepu su počeli da plaćaju radnike dobro, manje dobro ili pak loše.
Nikolae je manje više bio vlastodržac koliko i drugi. Mana je što nije imao ugovor s Brantom o gastarbajtiranju.
Danas i to imaju.
Srećno !

(petak, 09. okt 2015, 12:46)
anonymous [neregistrovani]

Radili do smrti...

...da je valjalo, opstalo bi. U SFRJ je valjalo, ali nekome je trebalo da proširi teritorije i zarati.

(petak, 09. okt 2015, 12:33)
anonymous [neregistrovani]

Ono sto su komunisti napravili...

... ovi sada ne mogu ni da okrece.

(petak, 09. okt 2015, 12:12)
anonymous [neregistrovani]

Zamenili loše za gore

Čaušesku je očitio sve dugove, tako da Rumunija MMF-u i Svetskoj baci nije dugovala ni jedan dolar.
A sada su, kao i sve novodemokkratske zemlje uz demokratiju dobile i dužničko ropstvo.

(petak, 09. okt 2015, 12:09)
anonymous [neregistrovani]

Re: Nije mi jasno

U vrhu strane nalazi se poenta - "zanimljivosti". Zanimljivo je kako je jedna impozantna građevina izazivala različite emocije, kako je građena, kako je kolosalna, kako je zamalo srušena, šta je sve podrazumevala i kako se danas tretira. Sličan put je prošla i Ajfelova kula u pomenutom Parizu, kao i mnoge druge impozantne građevine. Uostalom, upravo je ceo današnji Pariz rezultat rušenja, uništavanja, proterivanja (ne raseljvanja) i građenja na ruševinama. I to ne davnim. Sve u svemu, Čaušesku jeste imao suviše megalomanske ideje za jednu ne baš bogatu zemlju, ali istina je upravo ta - revolucija je organizovana onog trenutka kada je stranim hijenama vratio i poslednji cent. A slično je zadesilo i Srbiju. "Revolucija" je organizovana kada je Sloba odbio da proda celu Srbiju i da je zaduži do guše. Ne ulazim u to da li je bio bolji i da li nam je bilo dobro, ali tada je Srbija još imala svu svoju imovinu u državnom vlasništvu i imala je desetak puta manje dugove. A skoro isti broj kilometara puteva i pruga. Ali eto, i mi smo, kao Rumuni, Ukrajinci i mnogi drugi, mahali američkim zastavama, očekujući da nam s neba padnu vile sa Beverli Hilsa. Pa, nekima su i pale, ali većini je na glavu padalo nešto drugo. I još se nismo opametili, nego i dalje dozivamo te iste, i dalje rasprodajemo sve što imamo, i dalje se zadužujemo. Ko ne želi da mu deca grcaju u dugovima, treba što pre da se iseli.