Bez panike, ali čuvajmo se megacunamija

Istraživanja na Zelenortskim ostrvima pokazala su da je na tom području pre 73.000 godina nastao cunami koji je bio veći od bilo čega što je čovek ikada video.

Gigantski talas plime visok čak 244 metra formirao se nakon iznenadnog urušavanja dela velikog vulkana i doslovno je potopio jedno ostrvo udaljeno pedesetak kilometara, piše Gardijan.

Svoja otkrića naučnici su objavili u uglednom časopisu Science Advances, a u studiji upozoravaju na veliku opasnost od iznenadnih urušavanja vulkana.

„Urušavanje može biti ekstremno brzo i katastrofalno, a samim tim i izazvati divovske cunamije. Ipak, ovakve katastrofe nisu česta pojava, ali bi svakako trebalo voditi računa o tome zbog potencijalnih opasnosti“, upozorio je vođa istraživanja Rikardo Ramaljo s američkog Univerziteta „Kolumbija“.

Urušavanje o kojem stručnjaci pišu dogodilo se navodno na delu vulkana Foga, jednog od najvećih ostrvskih vulkana na svetu. Danas je visok 2.829 metara, a u proseku proradi svakih 20 godina. Poslednja erupcija zabeležena je prošle godine.

Veruje se da je megacunami snažno zapljusnuo ostrvo Santjago, na kojem danas živi oko 250.000 ljudi.

Ramaljov stručni tim je tokom jedne od ekspedicija na tom ostrvu, pre nekoliko godina, uočio neobične stene udaljene više od 600 metara od obale na nadmorskoj visini od gotovo 200 metara. Neke su stene velike poput kombija, a izgledom su potpuno drugačije od vulkanskog tla iz kojeg se izdižu, ali liče na stene kakvih ima na obali Santjaga.

Daljom analizom, naučnici su došli do zaključka da je goleme stene, neke teške i 750 tona, do te nadmorske visine i do te udaljenosti od obale mogao doneti samo megacunami.

Visinu talasa izračunali su na osnovu procenjene energije kojom su najveći komadi stena mogli biti sa obale odbačeni u brda.

Inače, urušavanja vulkana nisu novina za naučnike, pa ni one koji se zanimaju za vulkane. Zabeležena su na Aljasci, u Japanu i na drugim lokacijama, a samo u nekim slučajevima formirao bi se i smrtonosni cunami.

Naučnici su do sada smatrali da se kolaps događa postupno. Nova studija sugeriše da urušavanje može biti iznenadno i izuzetno brzo, zbog čega i može nastati megacunami.

Prema oceni stručnjaka, u slučaju Foge enormnom brzinom u moru je završilo čak 160 kubnih kilometara zemlje i kamenja, pa je tako nastao talas visok pomenuta 244 metra.

Rikardo Ramaljo napominje da njegovu studiju nikako ne treba shvatiti kao crvenu uzbunu.

„Niko ne kaže da je svako urušavanje katastrofalno, samo tvrdimo da to možda i nije tako retko kao što se dosad mislilo“, zaključio je Ramaljo.